Proizvodnja je od starta bila podeljena u dva segmenta – projektovanje, razvoj i izrada lopatica-rotora za vetrogeneratore malih i srednjih snaga, i izrada delova za vazduhoplove od kompozitnih materijala. Firma je skoro stopostotno izvozno orijentisana, a glavna tržišta su Nemačka, Italija, Francuska, Austrija, od skoro i Estonija

Kompanija Ving d.o.o. (Wing d.o.o.) iz Beograda osnovana je 1992. godine, na inicijativu profesora dr Tomislava Dragovića, dugogodišnjeg šefa katedre za vazduhoplovstvo na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Profesor Dragović bio je vodeći stručnjak u ovoj oblasti još u staroj Jugoslaviji. Vlasnik i direktor firme je njegov sin Vuk Dragović, diplomirani inženjer mašinstva, koji je odlučio da nastavi porodičnu tradiciju i takođe se opredelio za vazduhoplovstvo.

Usavršavanje proizvodnje

Ving je nastao već u prvom talasu osnivanja firmi na ovim prostorima početkom devedesetih godina, kada je Vuk još uvek bio na studijama na Mašinskom fakultetu. Preduzeće je praktično mirovalo nekoliko godina da bi zatim počelo da se bavi inženjeringom, a krajem 2000. godine i aktivno da posluje, i odmah krenulo sa proizvodnjom delova za vazduhoplove i lake letelice.

– Uz očevu pomoć obezbedili smo jedan ugovor za izradu kompozitnih delova i na njegov predlog počeli sa proizvodnjom tako što smo u Vršcu iznajmili prostor, zaposlili četiri radnika bivšeg „Jastreba“ i krenuli sa radom – kaže u razgovoru za Ekonometar Vuk Dragović, direktor i vlasnik kompanije Ving d.o.o.

Proizvodnja je od starta bila podeljena u dva segmenta: jedan je projektovanje, razvoj i proizvodnja lopatica-rotora za vetrogeneratore malih i srednjih snaga, a drugi, proizvodnja delova za vazduhoplove od kompozitnih materijala. To su dva smera u kojima je firma nastavila da se razvija i da funkcioniše svih ovih godina.

– Iako je proizvodnja delova za vazduhoplove nešto veća po obimu, radimo i drugi segment i oba su izvozno orijentisana. Tržište postoji, ali je potrebno određeno vreme za pozicioniranje, pa je i nama trebalo nekoliko godina da zauzmemo svoje mesto i da u međuvremenu usavršimo proizvodnju kako bismo bili konkurentni – objašnjava Dragović.

Izvozna orijentacija

Ving je rano počeo da radi za izvoz – prve lopatice za vetrogeneratore proizvedene su već 2004. godine za francuskog partnera. Vremenom se kompanija razvijala, pa je kupljena hala u kojoj se sada nalazi pogon i proširena proizvodnja, tako da je bilo i sve više novih inostranih partnera. Glavno tržište za Ving je i dalje Nemačka, mada izvozi i u Italiju, Francusku, Austriju, od skoro i u Estoniju.

– Sada nam je nešto lakše jer su nas ljudi već upoznali. U početku čini mi se da smo imali i malo sreće mada, s druge strane, ništa nam nije bilo teško i ulagali smo mnogo u svaki posao. I dan-danas firma dosta ulaže u svakog partnera. Većinu alata sami razvijamo, a to su prilično velike investicije u smislu utrošenog vremena, dok su materijalni resursi nešto manji. Pre šest godina smo prvi put izlagali u Fridrihshafenu (AERO Friedrichshafen), na najvećemmevropskom sajmu za ovaj nivo vazduhoplovstva, i mi smo jedina firma iz Srbije koja je tamo učestvovala. Od tada izlažemo na ovom sajmu svake dve godine. Prisutni smo već neko vreme na ovom tržištu, radimo za poznate firme i to nam daje određene reference – navodi Vuk Dragović.

Kompanija se do sada finansirala isključivo iz sopstvenih sredstava, osim jednog kratkoročnog kredita za kupovinu hale, na samom početku proizvodnje. Ni danas Ving nije opterećen kreditima i sagovornik Ekonometra smatra da je ovakav razvoj poslovanja moguć, ali je znatno sporiji. Zato napominje da jedan broj većih poslova u određenom trenutku nisu bili u mogućnosti da preuzmu. Ipak, krediti su veoma skupi i trenutno ne namerava da ulazi u pozajmice, iako njegova firma nema problema da ih dobije jer je likvidna i bankarske ponude redovno stižu. Kaže da ima sreće što je poslovanje najvećim delom orijentisano ka izvozu jer sa stranim partnerima nema problem naplate koji postoji u većem delu domaće privrede.

Širenje kapaciteta

Ving se sa svojim proizvodnim programom nalazi u segmentu takozvane „general aviation“ – reč je o delovima za ultralake i lake letelice, jedrilice, sportsku avijaciju u osnovnom smislu. Firma se razvija korak po korak i trenutno radi na daljoj standardizaciji, odnosno dobijanju standarda za komponentaše u vazduhoplovstvu.

– Planiramo da to izvedemo u naredne dve godine, što je takođe skup poduhvat za nas, ali je dostižan i sa sadašnjim obimom i kvalitetom proizvodnje možemo da obezbedimo odgovarajuće sertifikate.

Ving trenutno zapošljava 32 radnika, od kojih četvoro u beogradskoj kancelariji, dok su ostali angažovani u proizvodnji u Vršcu. Prošlogodišnji promet kompanije iznosio je 83 miliona dinara, dok se profitna stopa kreće od 15 do 17 odsto. Dobit u 2012. godini bila je 15 miliona dinara.

Vuk Dragović ističe da će prednost članstva u Evropskoj uniji, između ostalog, biti brisanje granica među državama, jer se trenutno dosta vremena gubi na carini, kako prilikom izvoza proizvoda, tako i prilikom uvoza repromaterijala. Ipak, naglašava da je srpska carinska služba znatno unapredila svoj rad u poslednjih nekoliko godina.

– Tokom 2013. planiramo da se proširimo, u smislu proizvodnih kapaciteta, ali sve zavisi upravo od novih proizvoda koje pripremamo. Neophodan nam je i dodatni prostor, a problem koji postoji više se tiče birokratije nego bilo čega drugog. Ukoliko uspemo da pribavimo sve potrebne dozvole sledeće godine zidaćemo još jedan objekat u dvorištu naše sadašnje hale u Vršcu – najavljuje Vuk Dragović u razgovoru za Ekonometar.