Арапи на првом месту по улагањима у Црној Гори
Страни инвеститори су у Црну Гору прошле године уложили нето 474 милиона евра, што је 100 милиона евра више него 2016. На првом месту су Уједињени Арапски Емирати са инвестираних 112,6 милиона евра, на другом месту је Италија са 78,5 милиона а на трећем Азербејџан са 66,1 милион евра, показују подаци Централне банке ЦГ које је објавио портал Аналитика. Бруто инвестиције су у прошлој години износиле 649 милиона евра, што значи да се из земље одлило 175 милиона евра. Странци су у предузећа и банке у Црној Гори уложили 219,7 милиона, а у куповину некретнина 147,1 милион евра, али нема информације у које је највеће пројекте инвестирано. Русија је на четвртом месту по улагањима у Црну Гору са 61,8 милиона, на петом је Швајцарска са 39 милиона, шестом Немачка 39, седмом Србија са 30,5, осмом Кипар 24,3, на деветом Турска 23,8, десетом Шпанија 16,5 милиона евра, на једанаестом Малта 13,7, на дванаестом Аустрија са 11,5 и на тринаестом Америка са 11 милиона евра.
Дознаке из иностранства у Хрватској две милијарде евра
Хрватски гастарбајтери су родбини и пријатељима прошле године уплатили 2,1 милијарду евра, што је досадашњи рекорд у дознакама, показују подаци Хрватске народне банке које су објавили хрватски медији крајем марта. То је око 120 милиона евра више него годину раније чиме се јасно показује чињеница да одлазак на рад (и живот) изван граница Хрватске све више узима маха. Пре десет година дознаке из иностранства износиле су око 1,3 милијарде евра. Од тада се бележи стални раст који је 2015. године износио 1,8 милијарди евра и сваке године се увећава за око 100 милиона евра.
Иначе, број исељених из Хрватске у 2011. и 2012. кретао се око 13.000, у 2013. емиграција јача на 15.000 особа, већ 2014. иселила се 21.000 људи, док је 2015. године, после уласка Хрватске у ЕУ, земљу напустило око 27.000 људи. Раст је настављен и 2016. године, када је земљу напустило око 40.000 људи.
Домаћи трговци у БиХ профитирали на кризи Агрокора
Домаће компаније искористиле су кризу у хрватском Агрокору да заузму боље позиције и повећају тржишно учешће у Босни и Херцеговини, објавио је крајем марта регионални портал SEEbiz.
Криза Агрокора имала је многостран утицај на тржиште БиХ, а осим што је донела забринутост за велики број добављача, због огромних потраживања од Конзума, показала се и као добра прилика за домаће произвођаче и трговце да побољшају свој тржишни положај.
Пошто је трговински ланац Конзум још у 2016. години изгубио водеће место у малопродаји на тржишту БиХ, у новог лидера на тржишту промовисао се тузлански Бинго. Подаци аналитичких кућа говоре да је Бинго значајно прешишао Конзум и досегао тржишни удео од 42 посто, док хрватски трговац сада има удео од 36 посто.
Извештаји говоре да су добитници догађања око Агрокора и други домаћи малопродајни ланци. Ослобађајући се имовине, не само неперспективних него и других продајних објеката, Конзум је директно у руке предао неке трговине свом највећем конкуренту – трговини Бинго.
Албанија почиње да извози овце и козе у Србију
Албански узгајивачи могу да почну са извозом малих оваца и коза и њиховог меса у Србију, саопштило је албанско Министарство пољопривреде средином марта. То је, како се наводи у саопштењу, договорено 6. марта, на састанку делегација албанског Министарства пољопривреде и српског Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, коју је предводио министар Бранислав Недимовић, пренела је албанска агенција АТА.
Две делегације су се договориле да припреме све правне процедуре, уз поштовање санитарних здравствених стандарда обе државе, како би се дозволила трговинска размена која укључује извоз оваца и коза и њиховог меса из Албаније у Србију. „Власти Србије су нас информисале да су здравствени сертификати за извоз живих животиња, оваца, коза и њиховог меса из Албаније ступили на снагу и да су послати српској пограничној инспекцији, што значи да извоз може да почне у било које време“, наведено је у саопштењу албанског министарства.
Према проценама, Албанија има око три милиона оваца и коза.
У овом броју још и …
- Сви парафискални намети на једном месту
- Око 100.000 људи ради у креативним индустријама
- Изађи на берзу – велика очекивања
- Заједнички пројекат две државне компаније
- РAЗУMEВAЊE MAРКETИНГA (3): Кaкo кoмпaниja плaсирa прoизвoдe
- Следећи број Економетра излази 8. маја 2018.
