U borbi za povećanu produktivnost i efikasnost, kao i čuvanje poslovnih tajni, poslodavci sve češće pribegavaju sistematskoj špijunaži zaposlenih
Da li ste povremeno, kad vas zamori rutina svakodnevnih poslova pred kompjuterom, podlegli iskušenju da se relaksirate odigravši partiju pasijansa na ekranu, ili odlutali na neki seksi veb-sajt? Da li ste službeni e-mail upotrebili da kolegama prosledite neki trač ili ogovarate šefa, a telefon na radnom stolu za ćaskanje sa prijateljima? Ako jeste, znate sigurno da ste prekršili radnu disciplinu. Ovo se događa u kancelarijama na svim meridijanima, ali ono što je u ovom pogledu novo, to su izgledi da budete uhvaćeni i kažnjeni.
Nove tehnologije, računari, internet i imejl su velike alatke za povećanje produktivnosti, ali isto tako i za traćenje vremena. Svesni toga, poslodavci – u sve žešćoj utakmici da povećavaju produktivnost i efikasnost, ali i da sačuvaju poslovne tajne – sve češće pribegavaju špijuniranju zaposlenih. Za to im je na raspolaganju mnogo alata, od minijaturnih kamera i mikrofona, do softvera koji beleži svaki otkucaj na tastaturi, evidentira sve posete na internetu i obraća pažnju na sadržaj imejlova.
Reklo bi se da je to razumna mera. Može se braniti sa dosta argumenata – sve dok se ne pretera. Ali, gde je granica kada neophodna kontrola onoga što zaposleni čine u obavljanju posla prelazi u svestrani nadzor u stilu “Velikog Brata”, to je predmet sve učestalijih debata.
Najnoviji primer – skandal u velikom nemačkom lancu diskont samoposluga Lidl (17.000 prodavnica u 17 evropskih zemalja) – pokazuje da korporativna kontrola može da dobije i dimenzije hladnoratovske špijunaže. Ono što se do izbijanja afere događalo u Lidlu, Nemci porede sa metodama ozloglašenog Štazija (istočnonemačke tajne policije), čini se s dobrim razlogom.
Nemačka: S kim se druži frau N.?
Lidlove metode obelodanio je početkom aprila magazin “Štern”, publikujući transkripte izveštaja unutrašnjeg nadzora, koji su se bavili i najintimnijim detaljima zaposlenih prodavačica. U jednom izveštaju se tako konstatuje kako „gospođa N. nije baš preterano prilježna u odeljenju prehrambenih proizvoda, ali na svaku pauzu odlazi tačno na vreme“. Onda se navodi da “se druži sa gospođom L. i da tada razgovaraju o platama, bonusima i prekovremenim nadoknadama”. Zabeleženi su i detalji koji nemaju mnogo veze s poslom (“njen krug prijatelja su uglavnom narkomani”), kao i njen izgled (“ima tetovažu na levom ramenu”).
Opširnije u štampanom izdanju
