„Od ukupnog broja poljoprivrednih površina osigurano je svega desetak odsto, što govori o veoma maloj zastupljenosti osiguranja, ali i o lošoj edukovanosti stanovništva“, istakao je Goran Mačkić, direktor prodaje neživotnog osiguranja kompanije Dunav osiguranje, na susretu sa poljoprivrednicima iz Severnobanatskog okruga, u Kikindi 31. januara.

„Od ukupno osiguranih poljoprivrednih površina u Srbiji Dunav osigurava 50 odsto, odnosno od 48 do 52 odsto, u zavisnosti od godine. U prošloj godini smo isplatili pet miliona evra odšteta, a nema šteta za koje nije isplaćena odšteta i koje su pod sudskim sporovima“, rekao je Mačkić.

On je istakao da Dunav osiguranje želi da na najbolji način poljoprivrednicima približi značaj osiguranja, cenu, kako se plaćaju štete, kolika je naknada i šta osiguranici dobijaju. Srbija čini ogroman napor da podrži poljoprivrednu proizvodnju. Registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima vrši se povraćaj premija u visini od 40 odsto od polisa osiguranja.

„Taj trošak se svodi na dve do tri paklice cigareta po jednom katastarskom litru ili hektaru, što govori da naši poljoprivredni proizvođači koji ne osiguravaju poljoprivrednu proizvodnju mnogo rizikuju“, rekao je Mačkić.

Poljoprivrednici najčešće osiguravaju ratarske kulture, kukuruz, pšenicu, soju, a rizik od kojeg se štite je osnovni, od grada, požara i udara groma.

„Poljoprivrednici mogu da se osiguraju i od poplava, što je u Banatu od velikog značaja“, rekao je Mačkić.

Osiguranici od Dunava dobijaju kvalitetnu ponudu, stručnu procenu štete i adekvatnu naknadu.

„Ovo je prva prezentacija. Bićemo i u Zrenjaninu, Somboru, a prezentacije ćemo održavati i u ostalim delovima Srbije“, rekao je Mačkić dodajući da je cilj razmena iskustva i da se vidi šta poljoprivrednike sprečava da u većem obimu osiguraju proizvodnju, jer bi osiguranje, kada bi njegova masa bila veća, bilo i jeftinije.

Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga zahvalio je kompaniji Dunav, koja je pokrenula inicijativu za održavanje edukativnih skupova o značaju osiguranja poljoprivrednih gazdinstava, odnosno useva i životinja.

”Vlada Srbije je identifikovala mali broj poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednika koji se osiguravaju. Zato je na svima odgovornost da se poljoprivredni proizvođači edukuju o značaju osiguranja, jer se time obezbeđuju od rizika, odnosno elementarnih nepogoda i finansijskih gubitaka“, rekao je Lukač.

Imre Kabok, član Gradskog veća Kikinde rekao je da je grad prepoznao da je potrebno uraditi nešto u pravcu osiguranja useva, jer se štete od grada ponavljaju.

„Bez obzira na to što izdvajamo dosta sredstva za kupovinu protivgradnih raketa i što je sistem u funkciji, pravu zaštitu i bezbednost može da pruži samo adekvatno osiguranje“, rekao je Kabok. Prema njegovim rečima, za Fond za razvoj zato je izdvojeno milion i po dinara, što je proba za učestvovanje u osiguranju i nadoknadi troškova osiguranja kod poljoprivrednika koji su odlučili da se osiguraju.

Slavko Pavlović , vlasnik voćnjaka Nakovo rekao je da taj voćnjak ima 52 hektara pod stablima, da je prošle godine osigurano oko 35 hektara, dok 18 hektara nije osigurano, jer se nalazi pod protivgradnom mrežom.

On je preporučio poljoprivrednicima da kada ugovaraju osiguranje, to uvek urade na maksimalan prinos i cenu koja se može postići.