Неизвесност у пословном окружењу је велика, а ризици сваке врсте повећани енормно. Од почетка наредне године могу да се очекују банкротства фирми које неће имати снаге да издрже дуготрајну кризу. Са друге стране, поједини сектори су профитирали на таласима кризе, али и захваљујући државној помоћи. У сваком случају, ова криза ће глобално довести до далеко већег пада привредне активности него финансијска криза из 2008.
Уколико српска привреда оствари пад мањи него већина других земаља које су на истом нивоу развоја, не рачунајући земље у којима туризам има велики удео у стварању БДП-а или оне које су богате нафтом, то ће бити фантастичан „успех“. Јако добар резултат би био пад од 2,7 одсто који је српска привреда забележила 2008., док би се добрим сматрао пад до четири одсто, каже за Економетар Владан Ивановић, ванредни професор на Економском факултету у Крагујевцу. Колико ће ове резултате бити могуће остварити видећемо, будући да је привреда у првом кварталу забележила раст од пет одсто у односу на исти период прошле године, а у другом пад од 6,5 одсто, показују подаци Привредне коморе Србије.
– И све ово је „успех“, у овим околностима пандемије – каже Ивановић и упозорава да се нови проблеми могу јавити почетком следеће године, када на наплату дођу одложене обавезе према држави и кад почне отплата кредита. Зато је питање да ли ће се прави економски опоравак догодити 2021. године.
Из разговора са привредницима сазнајемо да су поједини на рубу очаја, без икакве идеје како да спасу бизнис грађен више деценија, док су други чак и профитирали на таласима кризе, али и због државне помоћи која им реално није била потребна. Ове прве, највише брине то што мисле да је држава исцрпла све ресурсе за помоћ привреди и да, уколико се не деси чудо преко ноћи, њиховом пословању нема спаса. Зато је од почетка године могуће очекивати низ банкротстава.
Драгомир Лазовић, генерални директор компаније Матис, каже да су у прва три месеца ове године у њиховој компанији имали озбиљан раст од двадесет одсто и да је привредни амбијент био задовољавајући, све док није проглашено ванредно стање.
– У тренутку кад је уведено ванредно стање били смо одсечени од тржишта, нисмо могли ни да продајемо ни да производимо. Само за тих педесет дана имали смо пад прихода пет милиона евра у односу на прошлу годину – каже Лазовић.
Према његовој оцени, пандемија која се догодила и пореметила тржиште и те како ће се осетити у билансима на крају године.
– Бићемо задовољни ако не будемо имали губитак већ ако будемо на нули – оцењује он.
Домаће тржиште се, према његовим речима, брже опоравило у односу на нека инострана тржишта на која извозе, неке земље се још увек нису вратиле на исти ниво као пре короне. И у тако отежавајућим условима за пословање нису отпуштали раднике којих је 1.150. Лазовић сматра да ће до краја године много људи остати без посла, а да ће потом уследити банкротства.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЗРЕЊАНИН И ТЕМИШВАР ОБНОВИЋЕ СТАРЕ ВЕЗЕ, ЗАХВАЉУЈУЋИ ПРОЈЕКТУ ЕУ: Пловидба каналом Бегеј после 60 година
- Улaгaњeм у зaштиту живoтнe срeдинe Coca-Cola HBC Србиja улaжe у бoљу будућнoст
- СА ЛИЦА МЕСТА: ПИСМО ИЗ ХРВАТСКЕ, СА КОРЧУЛЕ: Сезону су у јулу отворили Југоносталгичари
- ПРОЈЕКАТ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ „СТВАРАНО У СРБИЈИ“: Право на жиг „чуваркућа” добило 75 домаћих производа
- Следећи број Економетра излази 6. октобра 2020.
