U sredu 11. aprila, u Kancelariji Svetske banke u Beogradu prezentovan je redovni izveštaj za zapadni Balkan u kojem su ocenjena ekonomska kretanja za prethodnu godinu i procenjen rast za naredne dve godine.

U tom izveštaju, prema navodima Tanjuga, Svetska banka predviđa privredni rast Srbije od tri odsto 2018. godine, za iduću godinu prognozira 3,5 odsto rasta, a za 2020. rast od 4,0 odsto. Kad je o javnom dugu reč, ovaj međunarodni kreditor procenjuje da će dug Srbije pasti na 56 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2018. godini, u 2019. godini na 54,3 procenta, a u 2020. na 52 odsto BDP-a. Sve to će se dešavati uz inflaciju koja će ove, kao i u naredne dve godine, iznositi 3,0 procenta. Evo najpre i ostalih optimističnih projekcija a posle ćemo o onome što zabrinjava.

Dakle, u regionu zapadnog Balkana projektovani rast BDP-a će se u 2018. godini oporaviti na 3,2 posto, a u 2019. godini će iznositi 3,5 procenata. Uz to, podseća se da je privredni rast na zapadnom Balkanu opao prošle godine, uprkos otvaranju 190.000 novih radnih mesta u prvih devet meseci, pri čemu je BDP Srbije, najveće ekonomije u regionu, usporio na procenjenih 1,9 odsto rasta BDP-a u 2017. prvenstveno usled nepovoljnih vremenskih uslova. Loše vreme je pogodilo ceo region, pa je stopa privrednog rasta u celini pala sa 3,1 odsto u 2016. na procenjenih 2,4 odsto prošle godine, ali se očekuje oporavak rasta na 3,2 odsto u ovoj i 3,5 odsto u 2019. godini.

“U regionu se beleži pozitivan trend. Sve više građana nalazi posao, dok se zarade polako povećavaju. Međutim, na privredni rast negativno utiču kako domaći tako i inostrani činioci, što je i potvrđeno usporavanjem rasta u 2017. godini”, navela je Linda Van Helder, regionalna direktorka Svetske banke za zapadni Balkan, koja se putem video linka iz Beča uključila u prezentaciju izveštaja Svetske banke za zapadni Balkan koja je istovremeno kad i u Beogradu, 11. aprila održana i u Sarajevu. Stabilniji rast koji Svetska banka predviđa u narednih nekoliko godina, kako je rekla gospođa Van Helder, “može se ostvariti pod uslovom da se primeni pravilna kombinacija javnih politika i propisa da bi se smanjila osetljivost na udare i podstakao rast”.

Prema ocenama Svetske banke, ukupni izgledi regiona su pozitivni, pošto se očekuje oporavak rasta u Srbiji i BJR Makedoniji, povećanje investicija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i usporavanje rasta u Albaniji i Crnoj Gori sa završetkom velikih investicionih projekata i nastavkom preko potrebne fiskalne konsolidacije u Crnoj Gori.

U izveštaju se konstatuje da se zaposlenost povećava u čitavom regionu, i to naročito u sektoru trgovine na veliko i malo. U svih šest zemalja zapadnog Balkana otvorena su nova radna mesta tokom 2017. godine, a prosečna stopa zaposlenosti neprekidno je u usponu, ali se i upozorava na usporavanje tempa otvaranja radnih mesta.

I dok čitamo procene privrednog rasta od tri, pa i više odsto za Srbiju i region u naredne dve godine, u podtekstu ostaje ključno pitanje – dokle ćemo stići sa tako niskim stopama rasta? Kako ćemo to uhvatiti priključak za Evropsku uniju u čijoj smo Strategiji proširenja 2025. godine? Koji ćemo to nivo plata i životnog standarda imati kroz dve-tri godine sa procenjenim rastom BDP-a od plus-minus tri odsto?

Zato se sav optimizam privrednog rasta zapadnog Balkana brzo topi pred procenom Svetske banke koju je direktorka Linda Van Helder saopštila u izveštaju krajem novembra prošle godine: “Državama zapadnog Balkana biće potrebno 60 godina da dostignu nivo dohotka Evropske unije. A ako ga ubrzaju, dostići će ga za 20 godina”.
Pa, ne vidim nešto da smo se ubrzali. Dakle, 60 godina. Dakle, neka buduća pokolenja…

---

U ovom broju još i …

• OZREN MARIĆ: Povezane komunikacije i interakcija u realnom vremenu
• ISKOSA GLEDANO: Globalizacija
• POSLOVNA SAZNANJA: Kako da manje brinete
• MENADŽERSKI VODIČ: Vizitkarta
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (2): Stvaranje modernog preduzeća
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2018.