Uspešno smo okončali šestu kontrolu aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom početkom novembra, budžetski deficit smo sveli na oko dva procenta, iako smo mogli da prođemo i sa četiri, rast srpskog BDP-a procenjuje se na 2,5 odsto, grade se infrastrukturni objekti, a najavljuju još veće investicije.

Piše: Radojka Nikolić

Ukratko, optimistično se bližimo kraju 2016. godine i još više očekujemo od 2017. Iako se primećuje da se privreda oporavlja, jer je industrijska proizvodnja u septembru veća za 6,5 odsto u odnosu na prosek 2015., a rast prometa u trgovini na malo za devet meseci ove godine veći je za oko osam odsto u odnosu na isti period prošle godine, i to sve pri inflaciji koja je tek oko 0,6 odsto (septembar 2016, na isti mesec prethodne godine), mnogi građani, a i privrednici i dalje pamte kao najuspešniju 2007. godinu. Nemaju utisak da smo do sada toliko napredovali i da smo se približili tom „blagostanju“ od pre devet godina. U čemu je problem – lako je utvrditi ako pogledate statističke podatke.

Da ne podsećamo na hiljadu puta ponovljene okolnosti da je to bilo vreme privatizacionih priliva koji su odmah odlazili u potrošnju (2006. godine prodat Mobi 063 i stigla 1,5 milijarda evra), te da je bila devastirana ondašnja jugoslovenska privreda do 2000. godine (sankcije+bombardovanje). Ali, imajući sve to u vidu, sa tako niske baze je od 2001. do 2007. godine ostvaren visok rast BDP-a. Posmatrano po godinama, rast je 2001. iznosio pet odsto, sledeće godine sedam odsto, 2003. godine četiri odsto, pa 2004. godine čak devet procenata. Nastavljen je rast i u 2005. godini i iznosio je 5,5 odsto da bi u 2006. godini BDP porastao za 4,9 odsto. Ako se saberu svi ti procenti rasta BDP-a, dolazi se do podatka da smo tokom šest godina (2001-2006) imali rast od čak 35,4 odsto. Tako se, uprkos lošeg stanja privrede i izrazito niskog nivoa životnog standarda većine stanovništva 2000. godine, taj rast ipak morao osetiti do 2006.

I tu dolazimo do pretkrizne 2007. godine. Posle šest godina rasta BDP-a, i u 2007. godini je rast nastavljen i iznosio je 5,9 odsto. Zamajac je trajao i tokom 2008. godine, pa je BDP porastao 5,4 odsto. Ali, tu je bio kraj našoj iluziji da ćemo se brzo priključiti društvu uspešnih tranzicionih ekonomija.

Globalna ekonomska kriza ne zaobilazi Srbiju (uprkos tvrdnjama tadašnjih političkih čelnika da nam ne može ništa), pa srpski BDP pada u 2009. godini za 3,1 odsto, u 2010. godini jedva da ima nekog rasta (+0,6 odsto), u 2011. godini raste minimalno za 1,4 odsto, već sledeće godine BDP pada za jedan odsto, a u 2013. godini raste za 2,6 odsto. Međutim, u 2014. godini BDP opet pada za 1,8 odsto, u 2015. godini neznatno raste za 0,7 odsto i, konačno, „pristojniji“ rast se tek očekuje u ovoj godini – od 2,5 do 2,7 odsto. Ako saberemo sve te procente rasta BDP-a od 2008. godine zaključno sa ovom 2016. godinom, dolazimo do podatka da je za devet godina BDP porastao tek za nešto više od sedam procenata (7,3 odsto). U tom podatku je sadržana sva stagnacija i nezadovoljstvo koje mnogi osećaju u poslu i u životnom standardu. Tu je odgovor za tavorenje koje se mnogima odužilo i zbog koga su umorni i od reformi i od tranzicije i od stalnih najava boljeg života koji nikako da dođe. Tu je i odgovor zašto volimo 2007. godinu koju većina pamti kao poslednju godinu prosperiteta u našoj novijoj ekonomskoj istoriji. Do te 2007. godine smo za šest godina imali rast BDP-a veći od 35 odsto, a od tada, u prošlih devet godina, jedva smo uspeli da dobacimo do oko sedam odsto rasta BDP-a.

Kada se to zna, onda je razumljivo zašto Toni Verheijen, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji, preporučuje Srbiji da ide brže i to stopama od pet, sedam ili deset odsto rasta godišnje. Inače, sa nižim stopama rasta, mnogima će izgledati da naš neuspešni tranzicioni put nema kraja.

U ovom broju još i …

• Drugi multikongres Serbian Visions u Beogradu
• PKS ojačava arbitražno rešavanje sporova u privredi
• SA MEĐUNARODNE KONFERENCIJE UPGRADE IN BELGRADE: Inovacije u preradi gasa
• REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Porez po odbitku na usluge
• O ZELENIM POLITIKAMA: Kako su druge zemlje rešile prodaju poljoprivrednog zemljišta
• ALEKSANDAR RUŽEVIĆ, GENERALNI DIREKTOR COCA-COLA HBC SRBIJA I CRNA GORA: Rast biznisa uz nove ciljeve održivosti
• KONFERENCIJA O UPRAVLJANJU LJUDSKIM RESURSIMA: Zašto je važna komunikacija sa zaposlenima
• PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (4): Šta je “preduzetnički džudo”
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2016.