Jedna od julskih tema 2016. godine, dok se čekalo na novu Vladu Srbije, odnosila se na ruski kredit namenjen srpskim železnicama – da li će biti raskinut ugovor o kreditu ili će se promeniti rokovi i uslovi korišćenja, jer Srbija kasni u realizaciji. Korišćenje tog kredita samo je pokazatelj onoga što je u Srbiji karakteristično već decenijama: najčešće kasnimo, pogotovo kod velikih projekata.
Evo kako to izgleda na primeru pomenutog ruskog kredita. Pažljiviji hroničari setiće se da je taj kredit dogovoren još pre osam godina (2008. godine) a potpisivanje prvih dokumenata sa Ruskom Federacijom počelo je dve godine kasnije: 16. oktobra 2010. godine potpisan je Memorandum o razumevanju, zatim je 30. aprila 2011. potpisan Protokol o etapnoj realizaciji ruskog kredita, sledi potpisivanje 27. marta 2012. godine Generalnog sporazuma o modernizaciji železnica iz ruskog kredita i, konačno, 11. januara 2013. potpisan je Ugovor o ruskom državnom kreditu. U tim potpisivanjima učestvovali su brojni funkcioneri: Boris Tadić, Ivica Dačić, Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Mirko Cvetković. Svi su oni isticali da je reč o izuzetno povoljnom kreditu od oko 800 miliona dolara, sa godišnjom kamatom od 4,1 odsto, grejs periodom od četiri godine i rokom otplate od 10 godina.
Sve je bilo u redu i mnogo se očekivalo od obnove srpskih železnica, ali je taj kredit počeo da se troši tek 2012. godine. Razlog: srpska strana nije imala pripremljene projekte, neophodne za realizaciju tog kredita. Do sada je u srpske pruge i vozove uloženo 300 miliona dolara a kraj korišćenja kredita je 31. decembar 2017. godine. Sasvim je jasno da se do tada kredit ne može realizovati i da treba rokove produžiti.
Zašto kasnimo i nemamo projekte za obnovu železničke infrastrukture kad su nam pruge u katastrofalnom stanju i kad se po kvalitetu železničke infrastrukture nalazimo na 110. mestu na listi od 132 zemlje sveta – samo je jedan od pokazatelja naše poslovične nee kasnosti, a primeri se mogu pronaći svuda. Već sada me plaši šta će se događati u pregovorima sa Evropskom unijom oko primene standarda EU u zaštiti životne sredine. Jer, ekologija je jedno od ključnih pitanja u evrointegracijama a dovoljno je pogledati otpad i đubre svuda oko nas, pa shvatiti da o zaštiti životne sredine gotovo uopšte ne brinemo. Kod te teme, uvek se setim dve stvari. Prvo, kad god sam domaćin nekom od stranaca koji dođu u Srbiju, obavezno me pitaju zašto je toliko otpada po ulicama. Drugo, kada sam nedavno razgovarala sa jednim slovenačkim direktorom koji radi u kompaniji u Srbiji, rekao mi je ovako: Vi, Srbi, uvek se divite što je u Sloveniji sve čisto i uređeno. Pa, nije to za neko posebno divljenje – uzmite i očistite oko kuće.
I, u pravu je. Kad nismo očistili sve što je trebalo, već smo samo gomilali otpad, u narednih nekoliko godina biće nam potrebno više od deset milijardi evra investicija u infrastrukturu za primenu standarda EU u zaštiti životne sredine. Pa, kad nam je kašnjenje manir i, očigledno, sastavni deo mentaliteta, zato smo tu gde smo sada. Prof. dr Ljubodrag Savić podseća u ovom broju Magazina Biznis da Srbija još uvek nije dostigla ni 75 odsto BDP-a, odnosno polovinu industrijske proizvodnje iz daleke 1989. godine, što su sve bivše socijalističke zemlje, danas članice EU, odavno prešle. Posledično, zato je naš izvoz oko 12 milijardi evra a slovenački oko 23 milijarde evra, dok Česi i Mađari imaju izvoz koji premašuje 100 milijardi evra godišnje.
Ako ne savladamo lekcije o tome kako da ne kasnimo i ako ne “očistimo oko svoje kuće”, kao što reče onaj Slovenac, tavorićemo i meriti sve duže rastojanje između nas i onih koji nas prestižu.
Tužna slika naše stvarnosti za koju i dalje plaćamo visoku cenu.
U ovom broju još i …
- Donacija Šnajder elektrika Teslinom muzeju
- Počela letnja sezona na Kopaoniku
- Letnja škola preduzetništva
- NIS uspešno započeo upotrebu mašine za podbušivanje
- REZULTATI ISTRAŽIVANJA „BANKARSKI RADAR“ KOMPANIJE A.T. KEARNEY: Evropsko bankarstvo na kritičnoj tački
- PREMA FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Dobit u privredi 144 milijarde dinara
- MENADŽERSKI VODIČ: Ego je neprijatelj
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE (II DEO): Sedam stvari koje klijenti očekuju
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (1): Delotvornost mora da se uči
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2016.