Jedna od julskih tema 2016. godine, dok se čekalo na novu Vladu Srbije, odnosila se na ruski kredit namenjen srpskim železnicama – da li će biti raskinut ugovor o kreditu ili će se promeniti rokovi i uslovi korišćenja, jer Srbija kasni u realizaciji. Korišćenje tog kredita samo je pokazatelj onoga što je u Srbiji karakteristično već decenijama: najčešće kasnimo, pogotovo kod velikih projekata.
Radojka Nikolić
Evo kako to izgleda na primeru pomenutog ruskog kredita. Pažljiviji hroničari setiće se da je taj kredit dogovoren još pre osam godina (2008. godine) a potpisivanje prvih dokumenata sa Ruskom Federacijom počelo je dve godine kasnije: 16. oktobra 2010. godine potpisan je Memorandum o razumevanju, zatim je 30. aprila 2011. potpisan Protokol o etapnoj realizaciji ruskog kredita, sledi potpisivanje 27. marta 2012. godine Generalnog sporazuma o modernizaciji železnica iz ruskog kredita i, konačno, 11. januara 2013. potpisan je Ugovor o ruskom državnom kreditu. U tim potpisivanjima učestvovali su brojni funkcioneri: Boris Tadić, Ivica Dačić, Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Mirko Cvetković. Svi su oni isticali da je reč o izuzetno povoljnom kreditu od oko 800 miliona dolara, sa godišnjom kamatom od 4,1 odsto, grejs periodom od četiri godine i rokom otplate od 10 godina.
Sve je bilo u redu i mnogo se očekivalo od obnove srpskih železnica, ali je taj kredit počeo da se troši tek 2012. godine. Razlog: srpska strana nije imala pripremljene projekte, neophodne za realizaciju tog kredita. Do sada je u srpske pruge i vozove uloženo 300 miliona dolara a kraj korišćenja kredita je 31. decembar 2017. godine. Sasvim je jasno da se do tada kredit ne može realizovati i da treba rokove produžiti.
Zašto kasnimo i nemamo projekte za obnovu železničke infrastrukture kad su nam pruge u katastrofalnom stanju i kad se po kvalitetu železničke infrastrukture nalazimo na 110. mestu na listi od 132 zemlje sveta – samo je jedan od pokazatelja naše poslovične nee kasnosti, a primeri se mogu pronaći svuda. Već sada me plaši šta će se događati u pregovorima sa Evropskom unijom oko primene standarda EU u zaštiti životne sredine. Jer, ekologija je jedno od ključnih pitanja u evrointegracijama a dovoljno je pogledati otpad i đubre svuda oko nas, pa shvatiti da o zaštiti životne sredine gotovo uopšte ne brinemo. Kod te teme, uvek se setim dve stvari. Prvo, kad god sam domaćin nekom od stranaca koji dođu u Srbiju, obavezno me pitaju zašto je toliko otpada po ulicama. Drugo, kada sam nedavno razgovarala sa jednim slovenačkim direktorom koji radi u kompaniji u Srbiji, rekao mi je ovako: Vi, Srbi, uvek se divite što je u Sloveniji sve čisto i uređeno. Pa, nije to za neko posebno divljenje – uzmite i očistite oko kuće.
I, u pravu je. Kad nismo očistili sve što je trebalo, već smo samo gomilali otpad, u narednih nekoliko godina biće nam potrebno više od deset milijardi evra investicija u infrastrukturu za primenu standarda EU u zaštiti životne sredine. Pa, kad nam je kašnjenje manir i, očigledno, sastavni deo mentaliteta, zato smo tu gde smo sada. Prof. dr Ljubodrag Savić podseća u ovom broju Magazina Biznis da Srbija još uvek nije dostigla ni 75 odsto BDP-a, odnosno polovinu industrijske proizvodnje iz daleke 1989. godine, što su sve bivše socijalističke zemlje, danas članice EU, odavno prešle. Posledično, zato je naš izvoz oko 12 milijardi evra a slovenački oko 23 milijarde evra, dok Česi i Mađari imaju izvoz koji premašuje 100 milijardi evra godišnje.
Ako ne savladamo lekcije o tome kako da ne kasnimo i ako ne “očistimo oko svoje kuće”, kao što reče onaj Slovenac, tavorićemo i meriti sve duže rastojanje između nas i onih koji nas prestižu.
Tužna slika naše stvarnosti za koju i dalje plaćamo visoku cenu.
U ovom broju još i …
- Donacija Šnajder elektrika Teslinom muzeju
- Počela letnja sezona na Kopaoniku
- Letnja škola preduzetništva
- NIS uspešno započeo upotrebu mašine za podbušivanje
- REZULTATI ISTRAŽIVANJA „BANKARSKI RADAR“ KOMPANIJE A.T. KEARNEY: Evropsko bankarstvo na kritičnoj tački
- PREMA FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Dobit u privredi 144 milijarde dinara
- MENADŽERSKI VODIČ: Ego je neprijatelj
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE (II DEO): Sedam stvari koje klijenti očekuju
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (1): Delotvornost mora da se uči
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2016.
