Često se setim jednog direktora Gorenja u Srbiji koji je hvalio srpski mentalitet, ali nije razumeo zašto ne čistimo toliki otpad koji je svuda – na ulicama, dečjim igralištima, na izletištima, pored reka… “Vi kad dođete u Sloveniju, uvek prvo kažete kako je sve čisto. Pa, to nije neka nauka: uzmite pa počistite! Kako možete da radite mnogo složenije stvari, a nećete nešto što je jednostavno da bi vam život bio prijatniji?!“

Kao i taj slovenački direktor, tako se i ja čudim nama Srbima i Srbiji. Prvo oko održavanja čistoće, a onda i zbog nekih složenijih stvari. U suštini, sve se svodi na pitanje: zašto radimo „na pritisak“ ono što bi trebalo da uradimo sami, i to da bi nama samima bilo bolje. Da stvar bude još gora, mi znamo šta treba da uradimo, ali ne radimo sve dok nas neko spolja ne pritisne. Iako sve ovo liči na neko sociološko naklapanje, i te kako ima veze sa ekonomijom. Zapravo, tu se to najbolje i vidi.

Reč je o aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji zvanično završavamo u februaru sledeće godine i o programima i kreditnoj podršci koju imamo sa Svetskom bankom. Za MMF je već sada izvesno da nećemo sklapati novi trogodišnji aranžman iz predostrožnosti kao ovaj koji smo imali, već neki savetodavni, kako se najavljuje, koji ćemo prvi da testiramo. MMF ga je letos kreirao, a neformalno se zove „čuvarkuća“.

Ako se prisetimo, pre tri godine smo zvali u pomoć MMF za novi aranžman, jer smo trošili ono što nemamo, jer je na penzije odlazilo 16 odsto BDP-a, a na plate u javnom sektoru 11 odsto. U našem malom BDP-u (oko 30 milijardi evra) trebalo je smanjiti učešće penzija na 11 odsto i plata za javni sektor na osam odsto. I zato je MMF tražio fiskalnu konsolidaciju kroz smanjenje plata i penzija, uz istovremeni oporavak BDP-a. Inače bismo nastavili da se zadužujemo po oko dve milijarde evra godišnje, dok ne stignemo do bankrota. To je zaključio MMF, a mi smo smanjili budžetski deficit tek kad nas je on „pritisnuo“. Koliko je samo domaćih ekonomista to isto tvrdilo i upozoravalo godinama unazad?! Izjava je pun internet – ako nastavimo da trošimo više nego što zarađujemo, upašćemo u dužničku krizu… I sam Fiskalni savet, kao Vladino telo formiran 2011. godine, bezbroj puta je iznosio preporuke za smanjenje učešća plata i penzija u BDP-u, upozoravajući na preteranu potrošnju koja uvećava budžetski deficit i koja može da, kao grudva snega, pokrene lavinu… Uzalud. Dok nije stigao MMF i naredio šta da se uradi – ništa sami nismo ni pokušali.

Evo i drugog primera. Naša saradnja sa Svetskom bankom. Nedavno je u Beograd stigao novi direktor kancelarije Stiven Ndegva, koji je zamenio Toni Verheijena. Već u prvim izjavama o tome šta je sledeće što treba Srbija da uradi, direktor Ndegva pominje da država treba da reši probleme gubitaka u javnim preduzećima, da bolje ubire poreske prihode a posebno da smanji poreze kako bi privreda brže napredovala. Pogotovo da se početnici u biznisu oslobode nekih poreza…

Pa, zar o tome ne pričaju i naši ekonomisti već godinama?! To nije novo, ali tek sada ćemo i da uradimo jer će nas „pritisnuti“ Svetska banka.

Ako, dakle, samo radimo „na pritisak“, onda i ne treba da čudi što smo tu gde jesmo. Evo, na primer, od agrara imamo godišnji izvoz od 3,2 milijarde dolara (za 2016. godinu), dok Holandija ima 80 milijardi dolara. Površina Srbije je oko 88.000 kvadratnih kilometara a Holandije oko 42.000 km2, a od toga su 17 odsto „oteli“ od mora jer je zemlja bila ispod nivoa mora (uostalom, „nizozemska“!). Ali, Holanđani, za razliku od nas, ne rade „na pritisak“. Ni oni, ni mnogi drugi koji su bolji od nas. Mi ćemo, po svoj prilici, čekati „tutora“ da nam kaže šta moramo da uradimo. I za to smo sami krivi, nisu nam krivi ni MMF ni Svetska banka. Kao i za ono smeće koje ne čistimo, iako je jednostavno – samo počistiš.

---

U ovom broju još i …

• FOKUS NA IZGRADNJI JAČEG ODNOSA IZMEĐU POTROŠAČA I GORENJE BRENDOVA: U čemu vam sve može pomoći šoping bot
• SWAMI NATARAJAN, LIDER PRODAJE, RAZVOJA I STRATEGIJE KOMPANIJE ORACLE: Možemo da unapredimo elektronske usluge u državnoj upravi
• PROJEKAT SAVETA EVROPE I EVROPSKE UNIJE: UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA U LOKALNOJ SAMOUPRAVI U SRBIJI: Građani imaju pravo na kvalitetnu javnu upravu
• IZ BANKARSKOG UGLA: Kako zaštititi poslovanje od promena deviznog kurs
• FRANK REUL, ŠEF RAZVOJA ORBIS – ACCORHOTELS ZA ISTOČNU EVROPU: U ovom regionu vidimo šansu za snažan rast
• KLOD BRODIK, GENERALNI MENADŽER KOMPANIJE SERVIE Inovativne terapije dostupne i u Srbiji
• POSLOVNA SAZNANJA: Bolujete li od nedostatka vremena
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (3) Filantropija u oblasti nauke i prosvete
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2017.