Već više meseci, dežurna svetska tema na svim nivoima je kriza. Svi ponavljaju isto: globalna je i zbog toga će zahvatiti ceo svet. Samo je pitanje koga će koliko pogoditi. I svi se slažu da je najveća i najteža posledica – porast nezaposlenosti. Smanjenje zaposlenosti pored ekonomskog, ima i svoje poznate etičke, psihološke, ljudske, pa i političke aspekte, kaže prof. dr Ljubomir Madžar za ovaj broj Magazina Biznis.
Piše: Radojka Nikolić
“Poznato je da su ljudi bez posla nezadovoljni i da odgovornost za svoje nedaće pripisuju Vladi, čak i onda kada nije kriva za ono što se dešava u krizi. A naročito je opasno to što kriza dovodi do gubljenja poslovnog poverenja i optimizma. Jer, ako od nečega privredni život zavisi onda je to, s jedne strane, zdrava motivacija koja podrazumeva da oni koji najviše doprinose budu u situaciji da najviše mogu i da uberu, i s druge, to je polet, elan, vera u budućnost. Kad se ta vera poljulja, onda ni sama motivacija, ma koliko da je dobro postavljena, ne može da pokrene i oživi privredu”, kaže dr Madžar.
Stoga on upozorava da bi gubljenje vere moglo da bude najpogubniji rezultat krize. “Taj opšti skepticizam prerastao je u neko zloslutno očekivanje koje se proširilo celim svetom. Moglo bi to da urodi gorkim plodovima, baš u stilu Dostojevskog u ‘Zlim dusima’: Kad svi očekuju skandal, skandal mora i da se dogodi”, navodi dr Madžar. Gubitak optimizma naročito je važan za privredu, jer u njoj dosta toga zavisi od očekivanja. “Kao što su umni ekonomisti odavno konstatovali: ono što ljudi u privredi čine sada, u velikoj meri zavisi od toga kako sagledavaju budućnost i šta od nje očekuju”, kaže dr Madžar.
A ima li krize i gubitka vere u zemljamakojesubogatenaftom?Ima,alijošnije tako dramatično, kaže dr Đorđe Dinić, koji već 11 godina radi u američkoj kompaniji Behtel, a poslednjih šest godina živi i radi u Saudijskoj Arabiji. “Ovaj deo sveta je vrlo bogat sirovinama i ima razvijenu petrohemijsku industriju. Saudijska Arabija je jedan od vodećih izvoznika nafte, što znači da neće imati nansijskih problema kao posledicu globalne krize. Štaviše, Saudijska Arabija ove godine planira daleko veći državni budžet nego prošle godine, nastavljajući investicije u infrastrukturu, proširenje kapaciteta eksploatacije nafte, ra nerije, petrohemijsku industriju”, kaže dr Dinić. U tom delu sveta vide priliku da iskoriste pad cena materijala i troškova izgradnje kako bi dobili objekte po nižim cenama. Dr Dinić kaže da se kriza za sada najviše oseća u Dubaiju koji je svoju ekspanziju i izgradnju bazirao u najvećoj meri na prodaji lokacije kao poželjne turističke destinacije, a ne na industriji ili na nekoj dugoročnoj sirovini (nafti ili gasu), kao što je slučaj sa Abu Dabijem, Katarom, Saudijskom Arabijom.
Jeste kriza, ali ne treba gubiti veru, kaže i Zoran Milojević, potpredsednik za poslovanje na novim tržištima kapitala u brokerskoj kući Ojerbah Grejson u Njujorku. Milojević već mesecima posluje na afričkom kontinentu: „Svetska kriza je na afričkom kontinentu drugačijeg tipa i manjeg obima. Kriza u Africi nije kriza kolapsa bankarskih sistema, uništenje potrošačkih društava ili kriza u oblasti nekretnina. Afričke zemlje i dalje nastavljaju da rastu za razliku od mnogih drugih, ali će taj rast u 2009. biti nešto manji”, kaže Milojević. Kao čovek iz biznisa koji je navikao da brzo misli, Milojević je u Africi video da „Srbija ima svoju šansu u više sektora: građevinarstvo, izvoz hrane i lekova i ’knowhow’ koji smo stekli poslednjih godina u izgradnji i upravljanju supermarketima i šoping centrima. Afrika je jako isplativa. Velika je šteta što mi uopšte nemamo strategiju za Afriku. Želim da kažem našem političkom vrhu da Afriku ne smemo da zaboravimo, jer će oni zaboraviti nas”, upozorava Milojević. Za Afriku bi naši proizvođači trebalo da kreiraju brend “Tito” koji bi imao fantastičan prolaz u mnogim zemljama Afrike. Angola, Zambija, Etiopija, Gana i još nekoliko zemalja i dalje imaju ulice sa imenom Josipa Broza Tita, navodi Milojević.
Da. To je bilo vreme vere i nade. Vere u uspeh. Sada je drugo vreme. Sada se gaji vera u krizu. A ona, po de niciji, donosi neuspeh. Na preokret će se, po svoj prilici, još dugo čekati.
