Radost zbog suficita u državnoj kasi, koji je obelodanio srpski premijer početkom februara, trajala je vrlo kratko.

Iako je premijer Vučić rekao (10. februara na konferenciji “Beogradski dijalozi”) da “srpska kasa i finansije postaju neuporedivo zdravije”, onima koji znaju da se, na primer, PDV plaća tromesečno i da je baš u januaru bila ta kvartalna uplata, bilo je jasno da je suficit delom došao upravo zbog uplate PDV-a za prethodna tri meseca. Osim toga, u januaru je mnogo neradnih dana, pa država tada ne počinje da troši za sve što joj treba, a mnogi još prave planove koliko i na šta trošiti tokom godine.

Zato je sve nedoumice oko januarskog suficita u državnoj kasi razvejao već 11. februara predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović koji je ocenio da je suficit u januaru i početkom februara sezonski. “To se zna da je sezonski efekat. To imamo svake godine. Dodatni efekat je da su se plate i penzije smanjile”, rekao je Petrović na predstavljanju Fiskalne strategije od 2015. do 2017. godine. Inače, Petrović je podsetio da je, sezonski, budžet Srbije imao suficit i u vreme dok je ministar finansija 2013. godine bio Mlađan Dinkić, koji je “bio ponosan na to”.

I zaista, u dokumentaciji se može naći izjava ministra finansija Mlađana Dinkića s početka marta 2013. godine da je „na nivou konsolidovanog računa budžeta, ostvaren suficit od 3,8 milijardi dinara“. To je tada bilo oko 34 miliona evra, a Dinkić je smatrao da je, usled tog  suficita, moguća i prevremena otplata dela spoljnog duga Srbije.

I tada je, kao i sada, reagovao Pavle Petrović: „Suficit u januaru 2013. uopšte ne ukazuje na neka povoljna kretanja. Na osnovu toga ne možemo da zaključimo da se stvari dobro razvijaju”, rekao je Petrović.

Ali, tu nije kraj „varljivim“ januarskim podacima. Svakog januara, na primer, objavljuju se podaci o decembarskim zaradama i uvek su te zarade – velike! Tako je i ovog januara premijer Vučić saopštio da su, uprkos smanjenim zaradama u javnom sektoru zbog mera štednje, plate u decembru bile prilično visoke: neto plata iznosila je 68.739 dinara i realno je veća za 13,2 odsto u odnosu na novembarsku. Podaci su tačni, ali je i ovoga puta u pitanju „sezonski karakter“. Naime, u decembru se uvek isplaćuju svi zaostaci za prethodnu godinu, ponegde i trinaesta plata, pa razne naknade čiji rok za plaćanje ističe krajem godine. Sve to uvećava iznos prosečne decembarske zarade. Ali, zato već januarska plata (podaci se objavljuju u februaru) pokaže realnije stanje stvari.

Kako to izgleda, lako se može videti iz podataka za prethodne godine. Na primer, u decembru 2013. godine prosečna neto zarada iznosila je 70.071 dinar i bila je realno veća za 14,9 odsto u odnosu na novembar 2013. godine. Ali, već u januaru 2014. godine prosečna zarada je iznosila 52.438 dinara i bila je realno manja za 6,6 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Ili, još godinu dana ranije, u decembru 2012. godine prosečna neto zarada iznosila je 65.165 dinara i realno je bila veća za 11 odsto u odnosu na novembar. No, već u januaru 2013. godine prosečna zarada je pala na 54.447 dinara i realno je bila manja za 16,9 odsto u odnosu na prethodni mesec…

Možda bi zato bilo bolje da, umesto oduševljenja varljivim januarskim podacima, u prvom planu bude upozorenje Fiskalnog saveta da će štednja države, osim u 2015., 2016. i 2017. godini, morati da se produži i na četvrtu – 2018. godinu. Tada će učešće javnog duga u BDP zemlje premašiti čak 83 odsto. A do tada ćemo imati još tri „varljiva“ januara, pa je bolje da već sada znamo da su – sezonski.

---

U ovom broju još i …

• FREDERIK KUEN (FREDERIC COIN): Povoljnije okruženje za nove investicije
• Zapažen nastup srpskih izlagača na sajmu „Prodexpo“ u Moskvi
• Oprez prilikom kupovine
• Upravljanje otpadom je rastuća industrija
• Osvojite jednu od prestižnih stipendija
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE Vežbajte za javni nastup
• POSLOVNA SAZNANJA: MOJO ili NOJO
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. Marta 2015.