Donedavni predsednik Saveta stranih investitora i direktor Telenor Srbija Stajn Erik Velan otišao je u Indiju na novu dužnost koju mu je odredila kompanija, ali je pre odlaska iz Srbije ocenio da će se efekti globalne finansijske krize ovde osetiti u maju. Zanimljivo je, međutim, i to kako je Velan prokomentarisao odnos naroda i vlasti: „Mi, Norvežani, imamo manje straha od vlasti, više dovodimo u pitanje to što rade. U Srbiji je obrnuto…”
Piše: Radojka Nikolić
Dakle, vlast treba propitivati, bez straha i snishodljivosti, jer, zapravo, vlast i živi od novca koji stvaraju poreski obveznici. Da se više „dovodilo u pitanje” ono što vlast radi, možda bi neke stvari već bile rešene. Ili, kako kaže Velan, vlast treba da drugačije komunicira sa javnošću: „Ne da najpre nešto obeća, pa da onda radi na tome, već da uradi, stvori nešto, pa tek tada govori o tome”.
Ali, i vlast ima svoje viđenje javnosti. Božidar Đelić, potpredsednik u Vladi Srbije, kaže, pored ostalog, u intervjuu za Magazin Biznis: „Slažem se sa onima koji kažu da bi javni sektor trebalo da bude dodatno optimizovan, ali ne treba gledati samo državnu upravu. Veliki su troškovi i u javnim službama poput prosvete, zdravstva, u velikim sistemima kao što je policija, vojska ili javna i komunalna preduzeća. Mi smo u Vladi pokrenuli određene mere. Prva je da je došlo do zamrzavanja zapošljavanja, a ide se na smanjenje svih troškova i na lokalnom nivou. I svi se slažu u načelu, ali kada se dođe do pojedinosti, naše društvo je veoma otporno na promene. Isti oni koji kažu da je javna potrošnja velika, trude se da zaposle svoje dete u nekom javnom preduzeću“, kaže Đelić.
Može li, onda, nešto da se uradi, kad su tako „pobrkani lončići“? – I može, i ne može.
Laza Kekić, regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu iz Economist Intelligence Unit, kaže da „u zemljama kao što je Srbija, nema mnogo prostora za neke posebne kreacije u sferi skalne i monetarne politike. Ali, to ne znači da Vlada ne može ništa da uradi, pogotovo u oblasti deregulative. Srbija loše stoji u odnosu na druge zemlje u okruženju i mogla bi mnogo da uradi na poboljšanju uslova poslovanja. Zato je sada najvažnije preživeti sa što manje štete i što spremnije dočekati oporavak 2011. godine. Međutim, ovde niko ne postavlja pitanje šta će biti posle krize“, kaže Kekić.
Tako misli i Vladimir Gligorov: „Vlada Srbije, očigledno, nema ideju kako će sledeće godine, ili 2011. godine, obezbediti uslove za privredni rast. Tu je srž problema, jer domaća tražnja ne može da se poveća, plate će biti zamrznute, izvoz stoji, a investicija nema“, kaže Gligorov.
Slično kaže i Nebojša Katić, nansijski konsultant: „Srbija nema kud i aranžman sa MMF-om je, nažalost, neophodan. Dve i po milijarde dolara koje vlada očekuje, čine samo oko četvrtinu stvarnih deviznih potreba za ovu godinu. Ne bih se iznenadio da Vlada već sada poveća zahtev prema MMF-u, ili da se do kraja ove godine još jednom obrati za pomoć. Srbija će još dugo biti osuđena na saradnju sa MMF-om, jer će i 2010. biti isto tako teška kao i 2009. godina“, ocenio je Katić.
Izgleda da pitanje – šta dalje – postavljaju samo oni koji žive od svog rada. Željko Tomić, direktor i većinski vlasnik kompanije OSA računarski inženjering, podseća na izreku: „Kad naiđe oluja, jedni grade zidove a drugi prave vetrenjače“. Zato kaže: „Nisam od onih koji tvrde da je ova kriza komparativna prednost za srpsku privredu, ali ono na šta treba obratiti pažnju u ovom periodu jeste jačanje tima, timski rad, edukacija ljudi…“
Bilo bi zaista dobro kada bi se poštovalo načelo koje zagovara Stajn Erik Velan „Uradi, pa kaži“. Ali, kad nemaš baš mnogo šta da pokažeš da je urađeno, onda ti ostaje samo drugi deo tog načela – kaži, kaži, kaži. A priči, kao što znamo, nikad kraja..
