MUBARAK: Posle trideset godina na vlasti i 18 dana protesta nezaposlenih i gladnih Egipćana, egipatski predsednik Hosni Mubarak najuren je iz svoje zemlje prethodno se, pretpostavlja se, obezbedivši sa 70 milijardi dolara.
Piše: Ruža Ćirković
Bivši haićanski diktator Žan Klod Divalije, poznatiji kao Baby Doc, posle 25 godina bežanije u svoju se nesrećnu zemlju vratio bez pare. Dok se serijski protesti po zemljama Afrike nastavljaju, a novi kandidati za bežaniju pripremaju zlatne poluge i sređuju inostrana konta, Švajcarska, dosadašnja milosna majka ovakvih mustri, odlučila se da baš sada pooštri vaspitne mere i prema ovim štićenicima, ali i prema njihovim naslednicima. Što zbog njene majčinske popustljivosti, što zbog činjenice da politički naslednici odbeglih državnih lopova često nasleđuju njihove lopovske sisteme, dosad se Haitiju, Filipinima, Meksiku, Nigeriji nije posrećilo da nešto od svoje otete i u Švajcarskoj zamrznute imovine u zemlju vrate. Mada je u Švajcarskoj bila, poput Mubarakove, odmah zamrznuta. Dakle, 1. februara je u Švajcarskoj na snagu stupio „Zakon o povraćaju nezakonito stečene imovine politički eksponiranih lica“. Nove vlade oštećenih zemalja moraće ubuduće samo da dokažu da su konta njihovih bivših vladalaca teža nego što bi njihovi oficijelni prihodi dozvoljavali. I pare su već na putu za Nigeriju (700 miliona dolara), Haiti, Filipine… ima toga i -hi-hi. Ali svaki ovakav testament ima svoju otrežnjujuću klauzulu, pa i nova švajcarska pravednost. Poučeni već pomenutim iskustvom sa naslednicima, Švajcarci će, u skladu sa zakonom, kontrolisati način trošenja odmrznutog i transferisanog novca: neće, navodno, moći opet da ode u džep nekom novom lopovu nego potrošen isključivo „na dobrobit narodu oštećene države“.
VEBER: Šta je ovim guvernerima, sam bog zna. Bezobrazluk, ponavljaju Nemci, bezobrazluk i ništa drugo. Guverner nemačke centralne banke Aksel Veber podneo je ostavku. Iz ličnih razloga, razume se. Poznat kao čovek na svoju ruku, Veber je međutim toliko stručan da mu zamene nema. Ni za mesto prvog bankara u Nemačkoj ni za mesto naslednika prvog bankara u EU. Drskiji nego što je dosad više puta izvoleo pokazati, Veber je pre toga pustio svoju zaštitnicu nemačku kancelarku Angelu Merkel da mu na sve mišiće obezbedi mesto predsednika Evropske centralne banke. A onda je rekao: neću. Ma nije ni rekao, nikome ništa. Razjareni nemački novinari saznali su sami. Da se Veber već obećao Dojče banci za naslednika Jozefa Akermana, kome mandat ističe aprila 2013. godine. Jeste da su plate šefova poslovnih banaka odavno postale samo san, u stara dobra vremena bajkovito plaćenih guvernera, ali nije u parama sve, smatraju nemački mediji. Pa pošto nije, raspalili su po Veberu – za sve pare. I sve zakone. Pa su mu prišili sukob interesa ne samo u Nemačkoj nego i šire. Kao guverner Bundesbanke Veber je prirodno u posedu poslovnih tajni svih nemačkih poslovnih banaka, a kao član Saveta Evropske centralne banke u posedu poslovnih tajni svih evropskih banaka, uključujući i neke kojima bi samo to još falilo da im tajne otkrije konkurencija. I tako se Veber, opasan čovek najkraće rečeno, sprema na preseljenje u jednu od najjačih evropskih poslovnih banaka. Sve sa paketom tajni njene nesrećne konkurencije. Pošto ih je tako razljutio, nemački su mediji, terajući i mak na konac, izračunali da Veber i da je još toliko bezobrazan koliko jeste, ne može stići da, po utvrđenoj proceduri, u aprilu 2013. sedne na mesto Jozefa Akermana, a da ispoštuje zakonsku zabranu bavljenja poslovnim bankarstvom dve godine po odlasku sa funkcije guvernera. Sad je Veber na potezu.
CVETKOVIĆ: Srbijanski premijer Mirko Cvetković pozvan je da uhvati ritam. Ostavki. Pre nego što pelcer afričkih protesta uhvati Srbiju. Ali dok traju opasno ćuteći mitinzi pristalica opozicije i benigni štrajkovi prosvetara, a saradnici mu se krljaju po svim vladajućoj koaliciji raspoloživim medijima, Cvetković svoga patrona izneveriti neće. Sem ako ovaj ne izneveri njega. U tom slučaju – molim.
Opširnije u štampanom izdanju
