Još od kraja 2020. godine greju nas optimističke procene svetskih institucija prema kojima se postepeni oporavak globalne ekonomije i privrede može očekivati tu, iza ugla, već u 2021. godini. Okrenuo se i taj datum u kalendaru, ušli smo u 2021. godinu, a procene oporavka globalne ekonomije za ovu godinu su se ređale.

Piše: Radojka Nikolić

MMF: globalni rast će iznositi 5,5 odsto, Kina rast 8,2 odsto, SAD rast 5,1 odsto, rast evrozone 4,2 odsto, a Velike Britanije 4,5 odsto. Srbija će, po MMF-u, imati rast od 5,5 odsto, dok će tržišta u razvoju, u koje se ubraja i Zapadni Balkan, rasti preko šest odsto.

„Sestra bliznakinja“ MMF-a – Svetska banka, imala je nešto opreznije prognoze rasta za 2021. Za Kinu rast od 7,9 odsto, za SAD ispod četiri odsto, za Zapadni Balkan 3,5 odsto, za Srbiju od 3,1 odsto… Prognozirao je i OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) da će svuda biti rasta, uz naglasak da će se globalna ekonomija tek krajem 2021. godine vratiti na nivo koji je imala u 2019. godini, odnosno, pre pandemije. Drugim rečima, u 2022. godini smo na nivou koji smo imali tri godine ranije. Što znači, gore-dole, tri godine u ekonomskoj stagnaciji.

I, evo nas, sada je već kraj prvog kvartala te optimistično očekivane 2021. godine, a gotovo cela svetska ekonomija je i dalje u minusu. Tu su i vakcine, transportuju se širom sveta, ugovaraju nove količine, otvaraju nove fabrike koje će ih proizvoditi. Svi su očekivali poboljšanje, ali stižu novi talasi virusa i više se niko ne usuđuje da procenjuje da li će se i kada oporavak globalne privrede i dogoditi. Jedino se zna da je Kina u plusu i to niko ne spori. Iako su procene rasta i za Zapadni Balkan bile najoptimističnije, posle martovskog virusnog talasa, pitanje je kako će izgledati oporavak u 2021. godini i da li će rast biti nadoknađen u naredna tri tromesečja.

Uzalud nam napori i za „Mini Šengen“ i za regionalnu ekonomsku saradnju koja bi, jednoga dana, trebalo da nas dovede do članstva u Evropskoj uniji. Put ovog našeg regiona je toliko dug, da se gubi svaka nada kada se pogleda unazad na dokumenta u kojima se pominje regionalna saradnja zemalja Zapadnog Balkana. Od Pakta za stabilnost, s početka devedesetih, do Berlinskog procesa, od pre sedam godina. Zapadni Balkan je i dalje bez čvršće integracije sa EU i bez bržeg ekonomskog razvoja. U državama Zapadnog Balkana i dalje nivo životnog standarda dostiže tek trećinu proseka koje ima stanovništvo u državama članicama Evropske unije. Kakve to veze ima sa pandemijom i koronom? Pa, ima. Jer smo i dalje periferija Evrope, a spor ekonomski razvoj država Zapadnog Balkana samo će produbiti jaz koji je i pre pandemije bio veliki. Ostaće nam samo sećanje na neostvarene EU agende za Zapadni Balkan, kao što je ona iz 2018. godine, po kojoj je planirano da Srbija i Crna Gora postaju članice EU 2025. godine! Da li bi se ta EU agenda zaista i ostvarila da nije bilo pandemije? I da li će se ostvariti? To su pitanja bez odgovora. Procene se prave, ali se i koriguju. Svetske institucije su to bezbroj puta do sada uradile.

A i mi smo nešto naučili. Evo, 13. marta, ministar finansija Srbije najavljuje da će rast BDP-a Srbije iznositi u ovoj godini 4,7 odsto. To je niže u odnosu na raniji rast srpskog BDP-a od šest odsto, planiran budžetom za 2021. Dakle, korekcija – na vreme. Jer, pred nama je, očigledno, još jedna pandemijska godina koja je počela lošim rezultatima već u prvom kvartalu. Čekamo nove procene i nove korekcije.

U ovom broju još i …

• KAKO JE POSLOVALA NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE U 2020. GODINI: Odlučan odgovor na krizu
• ŠTA SADRŽI PROGRAM DIREKTNIH DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU: Prva isplata najavljena za 8. april
• POSLOVANJE INTESA LEASING-a U VREME PANDEMIJE: I u krizi – najbolji rezultat i veće tržišno učešće
• GENERALI GRUPA SLAVI OVE GODINE 190 GODINA OD OSNIVANJA: “Fenice 190” za ekonomski oporavak Evrope izdvaja 3,5 milijardi evra
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2021.