Rubini je jednom morao da pogodi u najavama da će doći nova svetska kriza. Američki ekonomista Nurijel Rubini, koji je najavio krizu na finansijskom tržištu 2008. godine, s vremena na vreme, već desetak godina najavljuje novu globalnu ekonomsku krizu.

Jedna od takvih najava bila je polovinom juna prošle godine, kada je naveo deset potencijalnih rizika za svetsku recesiju koja će doći. Ali, Rubini, ipak nije pogodio. U tih deset rizičnih razloga nema – pandemije, odnosno zdravstvene krize koja će početkom 2020. godine, za samo mesec-dva, paralisati celu planetu.

Evo rizika koje je naveo Rubini 2019. godine kao potencijalne izazivače nove globalne recesije: 1. američke trgovinske ratove sa Kinom i drugim zemljama, 2. ograničavanje migracija, stranih direktnih ulaganja i transfera tehnologije, 3. poremećaj globalnih dobavljačkih lanaca, 4. stagflacija (usporavanje rasta uz povećanje inflacije), 5. američka tržišta kapitala “naduvana“ dugovima, 6. veliki deo zaduživanja denominovan u stranim valutama, 7. naftni šok, jer bi Tramp mogao da uđe u spoljnopolitičku krizu sa Iranom, 8. krhkost ekonomskog rasta zadužene Kine, 9. ekonomski, politički i finansijski rizici u Evropi i 10. kamatna politika američkih Federalnih rezervi (Fed).

Dobro, ne treba preterivati u opaskama na račun Rubinija; ko bi, uopšte, mogao da predvidi ovakav meteorski, rušilački prodor virusa koji srazmerno uništava i ljudske živote i ekonomije širom sveta. Ali, možda je još veći propust Rubini načinio kada je ocenio da se u slučaju nove recesije, kao odgovor na krizu „danas ne mogu upotrebiti monetarne i fiskalne intervencije, kao oruđa koja su korišćena posle finansijske krize 2008. godine, sa istim efektima koji su tada ostvareni“.

E, pa, bogami, već se poseglo i za monetarnim i za fiskalnim intervencijama u celom svetu, ta „oruđa“ i te kako dobro funkcionišu, a efekte ćemo videti. Drugim rečima, počelo je štampanje para sa dobrim razlogom – virus je paralisao ekonomiju, moramo da obezbedimo „rezervoar rasta“. A šta drugo može biti bolje od – opravdanog štampanja para! Nikada ranije, ni za jednu krizu, nisu unapred bile spremne štamparije za „proizvodnju“ milijardi i biliona dolara, evra i juana, niti su finansijske institucije bile u „startnoj poziciji“ da kreiraju kredite kojima će pogurati privredni rast. Za visinu državnih budžetskih deficita više niko ne pita velike ekonomije, one mogu da štampaju onoliko para koliko projektuju, dok će mali „učesnici tržišta“ morati da se drže nekih zakonskih okvira, da ne preteraju, jer će im „veliki“ krojiti kapu.

Za sada su dve države sveta odlučile i da stanovnike iznenade „parama sa neba“. Velika Amerika i, pogađate – mala Srbija. „Helicopter money“ – monetarna mera koja se predlaže kada je ekonomija u zamci likvidnosti. A tu meru posebno vole političari, da baš oni podele građanima svojih država „novac sa neba“. I dok se, po pravilu, tim parama najviše raduje sirotinja, to jest, siromašniji slojevi društva, oni i ne shvataju da poklona nema i da će sve to platiti poreski obveznici. Državni budžeti se pune prihodima i porezima raznih vrsta, država se zadužuje i dugovi se moraju vratiti, a uvek ih vraćaju poreski obveznici – privreda i građani. Tako će i taj „novac sa neba“ vratiti građani, na ovaj ili onaj način. Pitanje je samo koji građani i kada, jer državne dugove mogu vraćati generacije i generacije, sadašnje i buduće.

Zato sam sigurna da će svi državni aparati u svim vremenima, kao odgovor na krizu upotrebiti „monetarne i fiskalne intervencije“, pogotovo štampanje para, sa velikim zadovoljstvom. To se, doduše, uvek „obije o glavu“ jednoj generaciji, ali je pitanje kojoj. U Srbiji smo i to videli u hiperinflaciji, pre dvadesetak godina…

---

U ovom broju još i …

• BIZNIS DODATAK: GLOBALNA PANDEMIJA I LOKALNE POSLEDICE – EKONOMSKA CENA VIRUSA COVID-19
• BIZNIS DIOPTRIJA: KAKO KO POSLUJE U DOBA KORONE
• ZAŠTO JE COVID 19 – DAR S NEBA ZA ZAPADNE VLADAJUĆE POLITIČКE I EКONOMSКE STRUКTURE: A kada prođe pandemija
• INOVACIJE NIS-A UNAPREĐUJU KORISNIČKI SERVIS I ČUVAJU ZDRAVLJE: Digitalni projekti za dobrobit potrošača
• MILOŠ VUKOVIĆ O DRAMATIČNOM PADU CENA NAFTE NA SVETSKOM TRŽIŠTU TOKOM MARTA I POČETKOM APRILA: Usred pandemije, borba za tržište nafte
• NEZAVIDNA POZICIJA NAFTNIH KOMPANIJA U 2020.: „Savršena“ oluja
• ŠTA GENERALI OSIGURANJE OMOGUĆAVA KLIJENTIMA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima – besplatno proširenje pokrića životnog osiguranja
• STIL RADA I ŽIVOTA KOJI NAM JE NAMETNULA BORBA SA KORONA VIRUSOM: Kako Zakon o radu reguliše rad od kuće
• NOVA ULOGA DODATAKA ZA PAMETNE TELEFONE: Aplikacije u borbi protiv korone
• TV SLIKE I PRILIKE: Planetarni košmar
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2020.