Nije prošlo ni deset dana pošto je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, profesor Džozef Stiglic, u Istanbulu, tokom godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke (5. i 6. oktobra) ocenio da su „veoma male šanse da se ekonomija Sjedinjenih Američkih Država normalizuje 2011. godine, kada se završavaju stabilizacioni programi administracije predsednika Baraka Obame“, a u Srbiji su pojedini državni zvaničnici saopštili da se „vidi svetlost na kraju tunela“.

Stiglic je kao najveći problem tekuće faze globalne finansijske i ekonomske krize naveo ukidanje radnih mesta i rast nezaposlenosti. Takođe, Stiglic je istakao da snažan rast svetskog tržišta kapitala u prethodnih šest meseci ukazuje da su investitori „u euforiji“ kada su u pitanju perspektive oživljavanja svetske ekonomije. Međutim, upozorio je Stiglic, „svet tek očekuju brojni rizici i teški trenuci“.

Ma kakvi teški trenuci?! Visoki predstavnici srpske vlade su već u ponedeljak, 12. oktobra, saopštili da se izlazak Srbije iz recesije očekuje najkasnije u prvom tromesečju 2010. godine, pošto se u četvrtom kvartalu ove godine očekuje „vidljiv oporavak“ srpske ekonomije. Posle toga, razume se, sledi bitnije poboljšanje životnog standarda, koje će građani osetiti 2011. godine.

Na čemu se zasniva taj optimizam predstavnika srpske vlade?

Na tome da će pad bruto domaćeg proizvoda ove godine biti tri odsto, što je manje nego što je predvideo Međunarodni monetarni fond. Zatim, ukupni budžetski deficit će ove godine iznositi 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je ispod proseka evro zone, gde deficit iznosi šest odsto u proseku.

Tako smo, u proseku, bolji od zemalja evro zone, a da bismo bili još bolji, najavljeno je da će država naredne godine raditi na smanjenju deficita, posle čega će ukupni budžetski deficit u 2010. iznositi četiri odsto.

A tek prihodi! Visoki predstavnici vlade najavljuju da će prihodi u budžetu na kraju 2009. godine biti od jedan do dva odsto veći nego prošle godine.

Pa, kad smo već kod para, ne samo da ih ima u budžetskim prihodima već i u kućnim budžetima građana. Zato se štednja građana u bankama oporavlja i sada iznosi 5,35 milijardi evra, a očekuje se da će se na nivo pre krize (iz oktobra 2008. godine) vratiti za četiri do šest meseci.

Doduše, srpska privreda ima malo problema sa likvidnošću, ali i tu je priskočila država: u ovoj godini je odobreno oko 900 miliona evra subvencionisanih kredita za ukupno 8.471 kompaniju, a od toga je najviše kredita uzeto za održavanje likvidnosti.

Možda bi se moglo navoditi još mnogo detalja i podataka koji svedoče o uspešnom izlasku srpske privrede iz krize, dok „svet očekuju brojni rizici i teški trenuci“ kako reče Stiglic, ali i ovoliko je dovoljno.

Ako nas slučajno neka nova kriza zadesi, imamo sreće: saopšteno je da je Nobelova nagrada za ekonomiju za 2009. godinu dodeljena američkim naučnicima, Elinor Ostrom i Oliveru Vilijamsonu, za rad u oblasti ekonomskog gazdovanja.

Kraljevska švedska Akademija nauka dodelila je nagradu gospođi Ostrom zato što je „pokazala kako grupe korisnika mogu uspešno da gazduju zajedničkom imovinom, poput šuma ili ribnog fonda“. Sa svoje strane, gospodin Vilijamson je dobio nagradu za rad u oblasti rešavanja sukoba u korporacijama.

Zlu ne trebalo. Jesmo mi već ugledali „svetlost na kraju tunela” i jeste da izlazimo iz krize, ali bi se detalji iz istraživanja najnovijih nobelovaca možda mogli proučiti i primeniti u razvoju srpske ekonomije. Kad nas već ne dotiču upozorenja ranijeg nobelovca Stiglica.