Kao da je bilo juče: krajem toplog avgusta 2014. godine u Berlinu je srpski premijer Vučić pokazivao nemačkoj kancelarki Angeli Merkel mape sa projektima za autoputeve i železnicu, dokazujući koliko je neophodna bolja infrastrukturna povezanost regiona zapadnog Balkana, a Srbija, evo ima i spremne planove.
Piše: Radojka Nikolić
Bio je to, naravno, prvi samit lidera zemalja zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Makedonije, Crne Gore i Srbije – uz prisustvo Hrvatske, Slovenije, Austrije, Francuske, kao i predstavnika Evropske komisije. Sastali su se 28. avgusta, na inicijativu nemačke kancelarke Merkel. Cilj sastanka u pomenutom formatu bilo je jačanje regionalne saradnje na ZB i utvrđivanje četvorogodišnjeg okvira (2014-2018. godina) za rešavanje ekonomskih i otvorenih pitanja regiona.
I evo, najnovijim susretima u Londonu (9. i 10. jula 2018), završen je taj četvorogodišnji okvir, a šta se u međuvremenu dogodilo? Šta je ostalo od prvobitne ideje za jačanje ekonomske saradnje zemalja ZB, kako bi se podigao njihov razvoj i standard na viši nivo, na putu približavanja Evropskoj uniji?
U najkraćem, od infrastrukturnih projekata ništa nije završeno, a institucionalno su sprovedene dve inicijative: osnovana je (prema sporazumu iz 2016) Regionalna kancelarija za saradnju mladih sa sedištem u Tirani i od pre dva meseca je u Beogradu počela da radi Transportna zajednica ZB (prema dogovoru u Trstu, prošle godine).
Krenimo redom. U Berlinu je u leto 2014. godine domaćin prvog skupa Nemačka i Angela Merkel koja naglašava da podržava regionalno povezivanje zapadnog Balkana i saradnju na dobrobit građana i Evropske unije, a ključna tema je – ekonomska saradnja. Navedeni su, pored ostalog, važni projekti: Jadransko – jonski autoput, brzi put Mostar – Split, autoput Banjaluka – Split, železnička pruga Nikšić – Čapljina i autoput Beograd – Sarajevo, kao i modernizacija pruge na istoj relaciji. Na tom prvom berlinskom skupu potpisana je deklaracija sa osamnaest tačaka, uz zaključak da treba na ministarskim nivoima razrađivati projekte i definisati kako doći do novca za izgradnju.
Do novca se nije stiglo, ali jeste do naredne konferencije u Beču, održane u avgustu 2015. Međutim, tada je izbeglička kriza već vladala Evropom, pa je taj problem bacio u zasenak sve ostalo. „Rešenja za izbegličku krizu moramo tražiti što brže i moramo biti izuzetno solidarni“, rekla je u Beču kancelarka Merkel, dok je evropski komesar Johanes Han podvukao važnost infrastrukturnih i transportnih projekata, koji će, kako je rekao, podstaći privredu a potom i stabilizovati region.
Prošlo je još godinu dana, pa je 4. jula 2016. na konferenciji u Parizu potpisan sporazum o osnivanju već pomenute Regionalne kancelarije za saradnju mladih. Najavljena je pomoć i EU od 150 miliona evra za infrastrukturne i energetske projekte na ZB, ali do sada još nije pružen dokaz javnosti da je neka realizacija počela. Još godinu dana je prošlo, pa su se lideri ZB sreli 12. jula 2017. u Trstu i potpisali pomenuti ugovor o Transportnoj zajednici.
I, konačno, u Londonu je pre desetak dana održana četvrta konferencija, ali od infrastrukturnih projekata još ništa. Umesto toga, potpisane su tri zajedničke deklaracije koje se tiču dobrosusedskih odnosa, ratnih zločina i pitanja nestalih osoba u toku ratova na teritoriji bivše Jugoslavije. Navedeno je da “deklaracija predviđa da svi mogući sporovi budu rešeni putem bilateralnih pregovora ili drugih sredstava, uključujući međunarodnu arbitražu, u skladu sa međunarodnim pravom…”
Tako su se infrastrukturni projekti, izgleda, u prošle četiri godine, izgubili negde na putu između Berlina i Londona.
Ali, ne očajavajte, ima nade! Nemačka se od juna prošle godine zalaže za plan “Berlin plus” za oporavak regiona! Sledi nastavak putovanja ka EU, pa ko doživi…
U ovom broju još i …
- ISPLATA DIVIDENDE U SRBIJI: Korist za građane i budžet
- ISTRAŽIVANJE I PROCENE ANALITIČARA ERSTE GRUPE Javni dug je smanjen, ali stižu novi rizici
- ŠTA JE POKAZAO BALKANSKI BAROMETAR ZA 2018.: Građane brinu nezaposlenost i korupcija
- EVROPSKA UNIJA, FINANSIJSKE INSTITUCIJE I DONATORI POMAŽU RAZVOJ PREDUZEĆA ZAPADNOG BALKANA: Povoljnije finansiranje putem WB EDIF-a
- TRANZICIJA U GLOBALNOJ INDUSTRIJI: SLUČAJ KOMPANIJE TESLA: Kad ljudi zamene robote
- ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (4): Treba promeniti način „odrastanja” preduzeća
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2018.
