Poseta Srbiji predsednika Kazahstana krajem avgusta ove godine i aktuelizovanje priče o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, samo me je podsetilo na naše večne priče o velikim izvoznim šansama. Pogotovo kada je reč o hrani.
Radojka Nikolić
Dobro se sećam jednog novinskog naslova od pre četrdesetak godina: “Hrana je naša nafta”. Bila je to bivša Jugoslavija (SFRJ), pa se priča odnosila i na izvozne mogućnosti svih republika i pokrajina, ali je taj lajtmotiv o šansama za izvoz hrane preživeo i kada je nestala Jugoslavija. Sve to je pojačano sporazumima o bescarinskom režimu koje u međuvremenu sklapa Srbija. Kako se koji sporazum sklopi, odmah se pominje i broj stanovnika kao potencijalnih potrošača srpskih proizvoda.
Kada se saberu ti silni milioni stanovnika, zaista da se čovek zapita kako jedna mala Srbija može da zadovolji potrebe tako velikih tržišta. Pa i ne može, ali evo kako to praktično izgleda, prema sporazumima koje sklapamo. Srbija ima bilateralne, odnosno pojedinačne sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, a uskoro će, u okviru saradnje sa Evroazijskom ekonomskom unijom, imati jedan zajednički sporazum još i sa Jermenijom i Kirgistanom. To je tržište od 182 miliona ljudi a 99,5 odsto robe je oslobođeno carine. Očekuje se da bi sporazum trebalo da bude potpisan do kraja sledeće godine.
Zatim, od 1. oktobra 2010. godine imamo Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i država EFTA koju čine Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Srpski privrednici imaju bescarinski pristup na tržišta od oko 600 miliona stanovnika, uključujući i Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i članicama CEFTE. Zatim, sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom imamo od 1. juna 2009. godine, što je tržište od oko 75 miliona stanovnika. Pa, sporazum o strateškom partnerstvu u oblasti poljoprivrede sa Azerbejdžanom iz 2014. godine. I sve tako do priče o „halal“ standardu kao velikoj šansi. Šanse za izvoz hrane uz poštovanje „halal” standarda bile su aktuelne pre četiri-pet godina. Tada su mediji bili zatrpani preporukama da proizvođači hrane uvedu taj standard jer im je time omogućen pristup stranim tržištima sa 1,8 milijardi stanovnika, koje je vredno 1,1 bilion dolara! Samo u Evropi “halal“ tržište iznosi 70 milijardi dolara – prenosili su mediji poruke zvaničnika koji su predlagali proizvodnju hrane po tim standardima…
Sudeći po tome, mi smo u prošlih pet godina otvorili šanse da milionima ljudi na planeti ponudimo naše prehrambene proizvode, uz najpovoljnije carinske olakšice prema sporazumima koje sklapamo. A kakav je učinak?
Kada se uporede zvanični statistički podaci o izvozu i uvozu hrane, gotovo da stojimo u mestu. Promena praktično nema. Tako je, na primer, u 2011. godini izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije iznosio 2,7 milijardi dolara a uvoz 1,4 milijarde dolara. Ostvaren je, dakle, suficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije sa svetom od 1,3 milijarde dolara.
I podaci za prošlu, 2015. godinu, su slični. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije iznosio oko 2,8 milijardi dolara, dok je uvoz iznosio oko 1,4 milijarde dolara, što znači da smo ostvarili suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 1,4 milijarde dolara.
I kako smo onda iskoristili sve one naše šanse za izvoz hrane milionima stanovnika širom planete? Nikako. Očigledno je da sve te mogućnosti ne koristimo dovoljno. Proslavimo potpisivanje sporazuma, ispričamo mnogo a uradimo vrlo malo. Ali, za nepopravljive optimiste evo nove šanse. Zove se – proizvodnja i izvoz organske hrane! Tu smo na početku – obrađujemo tek 0,4 odsto od ukupnih obradivih površina zemljišta u Srbiji. A milioni potrošača širom sveta čeznu za organskim proizvodima i zdravom hranom… Ne pitaju za cenu. To je naša nova šansa!
U ovom broju još i …
- Brže do jeftinijih kredita
- „Nova energija” u novom pogledu na svet
- U postrojenje za prečišćavanje gasa uloženo više od 30 miliona evra
- Više znanja o tokovima novca
- Dualno obrazovanje prioritet Vlade i privrede
- EBRD podržava reforme u Srbiji
- NAJNOVIJA ANALIZA FISKALNOG SAVETA Problem su nereformisana javna i državna preduzeća
- REZULTATI ANKETE KOMPANIJE VISA INC. NA OVOGODIŠNJOJ BLOGOMANIJI Jednostavnija e-kupovina i veći izbor
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (2) Marketinški ciljevi
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2016.
