Iako je misija Međunarodnog monetarnog fonda tek završila svoju posetu Beogradu u trenutku dok ovo pišem, sigurna sam da će Srbija ovoga puta dobiti taj aranžman.
Za to ima i personalnih i institucionalnih razloga. Personalni razlozi su u tome što u ovoj Vladi sede dva ministra od kojih je jedan radio baš u MMF-u a drugi u Svetskoj banci. Dakle, kao što znamo, Kori Udovički je radila u MMF-u od 1993. do 2001. godine na problemima monetarnog sektora Mozambika i Zimbabvea, a posle i kao glavni ekonomista za program sa BiH i za program sa Jugoslavijom. Dušan Vujović se još 1979. godine zaposlio u Svetskoj banci i od juna 2003. do kraja 2006. rukovodio je programom Svetske banke u Ukrajini.
Dakle, ako iko i praktično i teorijski zna šta treba uraditi da bi se dobio aranžman sa MMF-om, onda znaju ova dva ministra. Što se tiče institucionalnih razloga i oni postoje, a u njih se mogu ubrojiti pojedini reformski zakoni koje je donela ova Vlada a Skupština usvojila.
Aranžman ćemo, dakle, dobiti ali to neće rešiti naše probleme. A problem je, pre svega, u našem rasipničkom ponašanju koje je, takođe, i personalno i institucionalno. Kako drugačije objasniti situaciju da, na primer, savetnik ministra prosvete uz platu od 150.000 dinara prima i naknadu od 1.000 evra za članstvo u Upravnom odboru Srpske banke, a gubitak banke već premašuje 10 miliona evra. Ili, na primer, pomoćnica generalnog sekretara Vlade, uz platu od 148.000 dinara, prima još i nadoknadu kao član Visokog službeničkog saveta od oko 1.000 evra. Spiskovi sličnih primanja državnih službenika koja su neverovatno visoka za jednu siromašnu zemlju kao što je Srbija, a isplaćuju se uglavnom iz državnog budžeta, objavljivani su prošlih nedelja u dnevnoj štampi.
Iako uvek izazivaju nevericu da li je moguće da nam se to dešava, ta vrsta rasipništva uopšte nije nova. Ne samo za nas, već i za već pomenuti MMF. Samo što MMF to diplomatskim jezikom kaže kroz ocenu:
„Fiskalna odgovornost će biti ključni sastavni element svakog recepta po kome bi Srbija ponovo postala prosperitetna zemlja. U suprotnom, ako se skalna odgovornost ne održi, Srbija će se vratiti na šemu na koju se navikla, tj. šemu neodrživo visoke potrošnje i uvoza, sa malim izgledima da ikada dosegne životni standard mudrijih i odgovornijih zemalja sa kojima se poredi.”
Prethodna konstatacija koja izgleda kao da je nastala posle najnovije posete delegacije MMF-a, zapravo je poruka napisana 16. maja 2011. godine. To pismo su uputili Albert Jeger, tadašnji šef misije MMF-a za Srbiju, i Bogdan Lisovolik, tadašnji stalni predstavnik MMF-a u Srbiji. To je zapravo pismo kojim nam je MMF na posredan način, pre tri godine, saopštio da obustavlja dalji aranžman sa Srbijom jer ne može da pruža podršku zemlji koja nijespremnadasereformiše.Pismosuzavršili upozorenjem da je „iskustvo istočne Evrope sa tranzicijom pokazalo da održiv viši životni standard jedino može da se zasniva na javnom sektoru koji je skalno odgovoran“. Kao što vidimo, oni svoje stavove nisu promenili. I ovoga puta su ponovili da je „restrukturisanje javnih preduzeća jedna od ključnih reformi koje Srbija mora da sprovede u cilju dobijanja novog aranžmana sa MMF-om“.
Kako ćemo to obaviti i dalje je pod znakom pitanja, imajući u vidu broj zaposlenih u javnim preduzećima, broj direktora, privilegije, partijske i ostale uticaje. Ali, ako ni sada to ne uradimo, uprkos tome što u Vladi imamo dva ministra sa iskustvom rada u međunarodnim nansijskim institucijama, predstavnici MMF-a mogu samo da prepišu poruku iz pisma iz maja 2011. godine i da odu. Neće pogrešiti.
U ovom broju još i …
- HRVATSKA KOMPANIJA UVEĆAVA SVOJ PORTFOLIO NA SRPSKOM TRŽIŠTU: Atlantik grupa kupila Foodland
- PREMA IZVEŠTAJU NARODNE BANKE SRBIJE: Srpska banka najveći gubitaš
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- NOVA POGODNOST U PORODILIŠTU OPŠTE BOLNICE MEDIGROUP: Devet najvažnijih meseci na rate
- PREDSTAVLJENA STUDIJA NALED-a I USAID-a “PRIVATIZACIJA U SRBIJI”: Pet uspešnih i pet neuspešnih privatizacija
- SAMIT O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU: Primena francuskih iskustava u srpskim uslovima
- GAS KAO GORIVO JE FUNKCIONALNO REŠENJE ZA ČISTIJI I JEFTINIJI TRANSPORT U EVROPI: Zeleno svetlo za „plavo gorivo“
- Predstavljena studija „Društveno -ekonomski uticaj Koka -Kola sistema u Srbiji ”: Od Koka-Kole za srpski BDP 224 miliona evra
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Balans između privatnog i poslovnog života
- POSLOVNA SAZNANJA: Kako se gubi poverenje
- FILIP KOTLER I FERNANDO TRIAS DE BES: LATERALNI MARKETING (1) Kreiranje novog tržišta
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2014.