Baš 1. januara 1999. godine jedanaest zemalja EU koje su ispunile kriterijume, počele su da koriste evro na bankovnim računima i u platnom prometu… Evro novčanice su 1. januara 2002. godine postale zvanično sredstvo plaćanja u 12 država Evropske unije…

A kod nas je 24. marta 1999. godine počelo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije, dakle, u vreme dok je evro počinjao svoj monetarni život. I druga paralela – kada su se, početkom 2002. novčanice EU valute našle u rukama njenih građana, mi smo počinjali prvi talas privatizacije prodajom “prvog pula” uspešnih preduzeća, cementara Popovac, Beočin, Kosjerić…

Da ne ulazimo u opsežnu elaboraciju, ali prilično je logično što ovoliko zaostajemo za razvijenim zemljama Evropske unije. Gotovo da su zastrašujuće analize koje nas na to upozoravaju već nekoliko godina: Svetska banka kaže da nam je potrebno 60 godina da dostignemo nivo standarda i razvoja EU, ako nastavimo da rastemo sadašnjim tempom BDPa, od oko dva odsto godišnje. Druge analize EU kažu da smo sada tek na trećini prosečnog nivoa koji imaju razvijene zemlje Unije (15 zemalja). Najnovija analiza Međunarodnog monetarnog fonda pokazuje da je javna infrastruktura zapadnog Balkana (putevi, železnice i energetska postrojenja) u vrlo lošem stanju i da se nedovoljno ulaže. Po indeksu infrastrukture, zapadni Balkan je na 50 odsto nižem nivou od EU. Srbija tu čak najbolje stoji, jer je infrastruktura 30 odsto ispod EU proseka, dok je najgora Albanija, koja je 70 odsto ispod proseka EU. Ukratko, po sadašnjim stopama kapitalnih ulaganja u infrastrukturu, potrebne su 33 godine da zemlje zapadnog Balkana dostignu sadašnji nivo infrastrukturnih objekata EU!

Zaostajanje našeg dela Evrope za razvijenim EU državama je očigledno. U to se, i bez ovakvih analiza, može uveriti svako ko bilo kojim prevoznim sredstvom prođe kroz teritoriju EU 15 razvijenih zemalja. Pa, kad je tako, može li nas spasiti Strategija EU za zapadni Balkan koja je početkom februara otvorila mogućnost članstva Srbije i Crne Gore do 2025. godine?

Ta, do sada, najrealnija mogućnost da Srbija konačno postane članica Unije, pojavljuje se kao jedina nada za naš brži ekonomski razvoj. Jer, uprkos bilateralnim sporazumima koje imamo, Srbija do sada nije uspela da samostalno, bez pomoći zajednice kakva je Evropska unija, ostvari veći rast. Ekonomija je egzaktna nauka i to se lako može utvrditi. Impresivan je spisak bilateralnih sporazuma koje Srbija već ima: sporazum SR Jugoslavije i Ruske Federacije (prvi sklopljen 1997. godine, dopunjen avgusta 2000. godine), CEFTA (2006. godine) EFTA (2009. godine), sa Švajcarskom, Norveškom i Islandom (2009. godine), sa Belorusijom (2009. godine), sa Turskom (2009. godine), sa Kazahstanom (2010. godine)…

Iako se može videti da se saradnja i spoljnotrgovinska razmena sa ovim zemljama povećava iz godine u godinu, istovremeno raste i deficit za Srbiju, što znači da ne umemo da dovoljno iskoristimo prednosti tih sporazuma. Imajući to u vidu, čini se da je za Srbiju najbolje da se ekonomski brže razvija kao članica Evropske unije. Uz bespovratna sredstva koja bismo mogli da dobijemo iz strukturnih fondova EU, pogotovo za privatni sektor i preduzetništvo, kao i uz pomoć u izgradnji infrastrukture, ekonomski napredak Srbije bio bi vidljiviji, tako da bi i širi slojevi stanovništva mogli da osete poboljšanje životnog standarda. Nemački Institut za spoljnu politiku i bezbednost je već izračunao: ako bi ekonomski rast bio šest procenata godišnje, region zapadnog Balkana bi se do 2030. približio i stigao do proseka EU.

Uostalom, kad se pogledaju efekti ulaska u EU naših suseda kao što su Rumunija, Mađarska, Bugarska ili Hrvatska (da ne idemo dalje kroz Evropu!) veoma je vidljiv napredak koji su te države ostvarile za svoje privrede i stanovništvo, upravo posle ulaska u EU. Zato je, ubeđena sam, EU poslednja šansa za brži ekonomski napredak Srbije i to, pre svega, zbog svih usklađivanja koje moramo da uradimo, da bismo tamo uopšte stigli.

---

U ovom broju još i …

• REZULTATI PROGRAMA „ENERGIJA ZNANJA“ NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE: Spojili fakultetsko znanje i kompanijsko iskustvo
• ANALIZA MMF-A O STANJU I IZGRADNJI INFRASTRUKTURE U NAŠEM DELU EVROPE: Zapadni Balkan najsporije sustiže nivo razvoja EU
• TV SLIKE I PRILIKE: Srpski biznismen na malom ekranu
• BRITANSKA KOMPANIJA OBARA POSLOVNE REKORDE NA ZAPADNOM BALKANU: Mineco uložio 20 miliona dolara u 2017.
• DIPLOMIRANI INŽENJER PAVEL ČEJKA, DIREKTOR PRODAJE ZA INOSTRANA TRŽIŠTA U KOMPANIJI KOVOSVIT MAS, A.S. ČEŠKA: Kako će novi vlasnik oporaviti „14. oktobar“
• ZNAČAJ PRAVILNOG IZBORA STRATEŠKIH I IZVRŠNIH CILJEVA Kojim mušterijama su namenjeni vaši proizvodi
• PROMOCIJA TEKSTILNE INDUSTRIJE I POSLOVNI SUSRETI: Balkan tekstil sajam 2018
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (5) Veliki darodavac – srpski Nobel
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2018.