U novinskim izveštajima o nedavnoj poseti najviših državnih funkcionera nekadašnjoj kragujevačkoj „Zastavi“ a sada Fijat Automobili Srbija, stoji da su predstavnici ove fabrike zainteresovani za modernizaciju pruge prema crnogorskoj Luci Bar. „Luka Bar je potencijalno mesto za izvoz vozila vodenim putem, možda i na američki kontinent, jer će jedan deo proizvodnje iz Kragujevca ići u Ameriku, rekao je predsednik Tadić…“ (dnevni list Danas, 11. maja).
Piše: Radojka Nikolić
Čitam ovo za izvoz automobila iz Kragujevca u Ameriku i ne mogu da verujem. Opet neki „flash back“ ili „déjà vu“, odnosno, već viđeno. Repriza reprize. Još koliko puta?
Jeste da su to sada neki drugi automobili, jeste da to nije „jugo nacionale“, jeste da kragujevačka fabrika više nije ni jugoslovenska ni srpska nego provereno italijanska, ali nije baš mnogo vremena prošlo od one 1986. godine kada je SFRJ krenula u političko-poslovni poduhvat, u izvoz ukupno (prodatih) 140.000 komada „jugića“ na američko tržište. Taj „posao veka“ bio je veoma isplativ, ali samo za američke kupce. Proizvodnju „jugića“ je dotirala država (proizvodna cena oko osam hiljada dolara po komadu) a u Americi je prodavan za samo 3.990 dolara! I tada su isporuke „jugoamerika“ kretale iz Luke Bar…
Naravno, od tada je prošlo 25 godina. Kragujevačka fabrika je sada u većinskom vlasništvu Italijana. Neće oni izvoziti u Ameriku a da budu na gubitku. Ali, imajući u vidu sve što je do sada dala i uložila u posao sa Fijatom, bojim se da je država Srbija već na gubitku.
I tu nije kraj „već viđenom“. Opet ovih dana u istim dnevnim novinama (Danas, 11. maja) naslov: „Mlađan Dinkić lično pravio računicu“. Reč je o inicijativi Ujedinjenih regiona Srbije i o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nansiranju lokalne samouprave. Prema tom predlogu, trebalo bi da dođe do suštinske skalne decentralizacije i pravednije raspodele prihoda u korist manje razvijenih gradova i opština. A po toj računici URS, koju je pravio lično Dinkić, najsiromašnije opštine dobile bi po 35 miliona dinara više nego do sada, 26 miliona dinara dobile bi opštine iz treće grupe razvijenosti, 15 miliona dinara one iz druge grupe i po 8 miliona linearno opštine iz prve grupe. Sve lokalne samouprave zadržale bi, naravno, svoje aktuelne izvorne prihode, lokalne prihode, porez na imovinu, lokalne takse, nadoknade i tako redom… A uz to stoji i napomena da nije reč o predizbornom marketingu lidera URS-a…
Opet da čovek ne poveruje u „već viđeno“. Pa, kao da je bilo juče. U novembru 2007. godine, pred izbore 2008. godine, Mlađan Dinkić je izašao sa računicom da će oko četiri miliona građana Srbije dobiti besplatne akcije javnih preduzeća i to najmanje po 1.000 evra. Malo ko je poverovao u to, ali su mnogi građani ipak glasali za Dinkićevih 1.000 evra u svom džepu. A u tom džepu jedva da će se naći deseti deo, kada budu pristigle sve pare od akcija prodatih javnih preduzeća. Uprkos tome, evo sada nove računice o parama koje bi trebalo da dobiju opštine, pa time i građani. I, kao što vidimo po prikupljenih oko 300.000 potpisa peticije za donošenje takvog zakona, opet ima onih koji veruju.
Ima još mnogo primera kojima bi moglo da se dokazuje da smo sve već videli, a opet nam se dešavaju iste ili slične stvari. Može to da ide i dalje. Repriza reprize sve do 2020. A onda zna se – Strategija razvoja Srbije 2020.
Opširnije u štampanom izdanju
