Belgija je juna ove godine nadmašila sve evropske zemlje u funkcionisanju države bez vlade – već 370 dana bez vlade jer od parlamentarnih izbora 13. juna 2010. godine nisu uspeli da formiraju vladu. Imaju političku krizu.
Naravno, prethodni kabinet obavlja i dalje dužnosti, dok se čeka nova vlada. Belgija je time oborila rekord koji je do sada držala Holandija, jer je u 1977. godini bila 207 dana bez vlade. Svi politički analitičari će reći da je formiranje vlade jedno od najvažnijih pitanja u parlamentarnim demokratijama. Ali, kako vidimo, ekonomije ove dve zemlje nisu doživele krah zbog toga što nisu izabrane nove vlade. Ekonomski analitičari će, pak, reći da je lako ovim razvijenim državama da funkcionišu i bez vlada jer imaju formirane institucije sistema, pa svako radi svoj posao nezavisno od toga da li ima vlade.
E, kod nas nije tako. Naši ljudi, od najšire javnosti do institucija, vole da imaju vladu, da znaju ko je na njenom čelu, od koga dobijaju smernice za dalji rad. Zato nam je toliko stalo da vlada radi dobro, a ako nešto nije u redu, onda da je rekonstruišemo. I, evo, rekonstruisali smo i ovu vladu. Bilo je to 14. marta ove godine. Sve je po protokolu obavljeno u parlamentu a uskoro ćemo obeležiti i 100 dana rekonstruisane vlade. To je, naravno, prilika da se pomene učinak rekonstruisane vlade. Šta smo dobili?
Javni dug Srbije je početkom maja ove godine iznosio oko 13 milijardi evra, dok je pre godinu dana iznosio 10,54 milijarde evra. Nezaposlenih je i dalje oko 750.000 (zvanično), uprkos nekim optimističnim ocenama da se nezaposlenost smanjuje “na mesečnom nivou”. Siromašnih ljudi, ispod granice siromaštva, i dalje je oko 700.000. Inflacija je sredinom juna prešla granicu od sedam odsto, što je iznad projektovane, a očekuje se smirivanje u drugoj polovini godine. Spoljnotrgovinski deficit je krajem aprila iznosio 1,8 milijardi evra i veći je za oko devet odsto u odnosu na prva četiri meseca prošle godine. Industrijska proizvodnja je u aprilu bila veća za 0,7 odsto nego u istom mesecu prošle godine, ali je u odnosu na godišnji prosek bila manja za 2,7 odsto.
Ali, kurs dinara nam je nikad bolji. Vrednost oscilira oko 100 dinara za evro i odgovara svima koji vraćaju kredite indeksirane u evrima i svim uvoznicima koji kupuju devize. Država je rešila da testira poverenje “inostranih investitora” pa prodaje svoje obveznice sa više nego stimulativnom kamatom (od 13 do 15 odsto). Kupuju ih svi koji “imaju poverenja u državu”.
Da kojim slučajem nije mogla da se formira vlada, kao što je to slučaj u Belgiji, mi bismo izgubili svako poverenje u našu državu. Ovako, kad imamo vladu, pa sada i rekonstruisanu, bez obzira na njen učinak, nama je lakše. A možda bismo mogli da probamo i taj belgijski model – da nemamo vladu a da sve odlično funkcioniše i bez nje. Belgijanci su nam jednom davno već pomogli.
Naime, još 1884. godine, odlučeno je da se Privilegovana banka Kraljevine Srbije organizuje po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila za obrazac savremene bankarske institucije. U martu 1884. godine Belgijanci su poslali jednog od svojih najsposobnijih stručnjaka, kako bi organizovao rad centralne monetarne ustanove u Srbiji. Stigao je šef generalnog računovodstva Narodne banke Belgije, gospodin Šarl Bošman… i tako je počela rad srpska centralna banka.
Možda bi danas bilo bolje da nam Belgijanci pošalju nekog ko će nas naučiti kako da funkcionišemo bez vlade. Pa i bez rekonstruisane vlade. Ne tražimo ništa posebno. Samo da funkcionišemo ovako kao oni – godinu dana bez vlade. A politička kriza nek traje koliko hoće. Isto kao i kod njih.
Opširnije u štampanom izdanju