Od državnih zvaničnika do ekonomskih eksperata, svi se ovoga decembra javljaju sa procenama da se u 2013. godini može očekivati rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od najmanje dva odsto.
Piše: Radojka Nikolić
Malo ko se javlja sa opomenom da je to možda optimistična procena. Dakle, rasta će svakako biti. I, doista, ima razloga da srpski bruto domaći proizvod poraste čak i više od dva procenta. Glavni razlog je u tome što smo toliko nisko pali po svim ekonomskim parametrima u 2012. godini, da je logično da moramo da krenemo u kakav-takav oporavak i rast.
O tome gde se sada nalazimo često se navodi poređenje sa 1990. godinom, poslednjom godinom od koje je i za nas trebalo da krene političko-ekonomska tranzicija, kao evropski i svetski proces. I doista, tamo gde je tranzicija krenula, te države su uspele do sada da ostvare veći realni rast svog BDP-a. U našem užem i širem evropskom okruženju, svi su nas prestigli. Slovenija, naprimer, uprkos aktuelnom nezadovoljstvu građana, sada ima za oko 60 odsto veći realni BDP u odnosu na 1990. godinu, Mađarska za oko 40 odsto veći BDP, Rumunija za oko 30 odsto, Poljska za oko 70 odsto, Bugarska za oko 15 odsto veći realni BDP. Samo Srbija ima za oko 30 odsto manji realni BDP sada nego što ga je imala pre 22 godine. Tada je, naprimer, Srbija imala oko 2,4 miliona zaposlenih a sada ima oko 1,4 miliona zaposlenih. Tadašnji izvoz je iznosio oko 5,5 milijardi ondašnjih dolara, ali kada bi se to prevelo na sadašnju vrednost dolara, to bi značilo da je Srbija imala izvoz od preko 30 milijardi dolara. A Srbija je, kao što je poznato, sada jedva stigla do izvoza od oko 11 milijardi dolara. Pa zatim, industrija je pre dve decenije činila 30 odsto srpske privrede a danas jedva oko 13 odsto.
Poljoprivredna proizvodnja je posebno doživela krah baš u 2012. godini: prvo mrazevi a posle suša. Krajnji rezultat: prinosi agrara u 2012. godini manji su od 10 do 50 odsto kod ekonomski najznačajnijih kultura, kao što su kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa.
Dakle, kada se prođe kroz sve te neslavne rekorde, zaostajanja i propadanja srpske privrede, stanje je toliko loše da je logično da do nekakvog rasta mora da dođe u sledećoj godini. Problem je samo u tome što, čak i da bude više od dva odsto rasta BDP-a, širi slojevi stanovništva neće to mnogo osetiti u poboljšanju svog životnog standarda, niti ćemo dobiti razvijeniju ekonomiju. Jer, mi smo toliko pali u ekonomskom razvoju da do nivoa iz one 1990. godine ne možemo da dođemo ni u sledećih deset godina, makar svake godine naš BDP rastao po dva i više odsto.
Ozbiljni ekonomisti su još pre deset godina upozoravali da su nam potrebne stope rasta BDP-a od najmanje sedam odsto godišnje i to kontinuirano, tokom deset godina, da bismo (sada) dostigli nivo na kojem smo bili 1990. godine. To se, kao što znamo, nije dogodilo i tu smo gde jesmo – zaostali i nerazvijeni. Dakle, nema nam druge – rasta iduće godine mora biti. Ne zato što napredujemo, nego što je baza toliko niska da ćemo i sa tim rastom ostati na dalekoj ekonomskoj periferiji Balkana.
Opširnije u štampanom izdanju
