Čak i kada su se završili najnoviji aprilski izbori, nama su dobre vesti nastavile da stižu.

Već prvih dana maja Evropska komisija (EK) označila nas je u svom izveštaju kao ekonomiju koja ima brži rast nego što su očekivali: ove godine će rast srpskog BDP-a iznositi dva odsto, očekuju u EK, dok su nešto ranije, u februaru, prognozirali da će to biti 1,6 odsto, a u martu da će rast iznositi 1,8 odsto. Razlog za toliki optimizam EK je očekivani veći priliv investicija i bolji izvozni rezultat koji Srbija treba da očekuje. Istovremeno, Međunarodni monetarni fond procenjuje da ćemo imati i nešto veći rast: iznosiće 2,2 odsto u 2016. godini.

Rast BDP-a od dva odsto, razume se, nije za potcenjivanje ali samo pod uslovom da postoji dovoljno visok dostignuti nivo razvoja. Srbija ga, nažalost, nema i u tome je problem sa svim tim “ohrabrujućim” procenama o ekonomskom napretku. Zato se u životnom standardu većine stanovništva Srbije neće ni osetiti taj “optimistični” privredni rast koji nam najavljuju i EK i MMF. Jer, dok je većina zemalja centralne i jugoistočne Evrope već značajno premašila nivo ekonomskog razvoja i životnog standarda koji su imali pre 25 godina, Srbija je i dalje ispod onoga što su tada imali i privreda i stanovništvo.

Kako praktično izgledaju razlike između nas i evropskih zemalja koje su nas “pretrčale” u prošlih 25 godina?

Pogled na statističku sliku iz 1989. godine pokazuje da je u okviru SFRJ tadašnja Republika Srbija imala BDP po stanovniku od oko 5.900 dolara, Republika Slovenija oko 9.600 dolara (najviše od republika SFRJ), a Hrvatska 8.400 dolara. Susedna Albanija imala je tada samo 700 dolara po stanovniku, Bugarska oko 2.450 dolara, Mađarska oko 3.300 dolara a Rumunija oko 1.800 dolara. U centralnoj Evropi, Slovačka je 1989. godine imala 2.680 dolara po stanovniku a Češka oko 2.900 dolara.

Gotovo dve i po decenije kasnije, prema statistici za 2014. godinu, stvari stoje tako da su sve pomenute zemlje, osim Srbije, dostigle značajno veći nivo BDPa po stanovniku. Među njima je najviše postigla Slovenija sa oko 24.000 dolara po stanovniku, sledi Češka sa oko 19.500 dolara, pa Slovačka sa 18.500 dolara, Mađarska sa oko 14.000 dolara, Hrvatska sa oko 13.500 dolara, Rumunija sa oko 10.000 dolara, Bugarska sa oko 7.800 dolara. Srbija je pri kraju sa oko 5.500 dolara i na kraju liste Albanija sa oko 4.450 dolara.

Mnogo brojki… ali, iz njih se vidi da je u prošlih 25 godina Slovenija ostvarila dva i po puta veći BDP po stanovniku, Hrvatska ga je gotovo duplirala, Albanija, tada ekstremno nerazvijena, uvećala je BDP po stanovniku šest puta, Bugarska ima tri puta veći BDP, Mađarska takođe oko tri puta više, Rumunija oko pet puta više, Češka više od šest puta, Slovačka takođe oko šest puta više, pa i nešto preko toga… A Srbija? Mi imamo manji BDP, prosečno po stanovniku, za desetak procenata. Dok su gotovo svi tranzicionisti u našem okruženju napredovali u prošle dve i po decenije, mi smo nazadovali. Slovenački BDP je pre 25 godina bio za oko 40 odsto veći od srpskog a danas je četiri puta veći. I tako dalje, po nas neslavne paralele mogu se praviti sa mnogim državama. I zato procene rasta srpskog BDP-a od dva do tri odsto godišnje, neće doneti značajno veći nivo životnog standarda za većinu stanovništva. Iako su pohvale EK ohrabrujuće, uz ovako niske stope rasta, realnost deprimira jer će Srbija još decenijama kaskati za drugima. A niko nas neće čekati, pa će utoliko trka duže trajati, na našu žalost.

---

U ovom broju još i …

• Zvonko Obradović reizabran za člana UO ECRF
• Putovanje kroz vreme sa Teslom
• POSLOVANJE NAFTAŠA U PRVOM TROMESEČJU 2016. GODINE: U naftnoj industriji – borba za profitabilnost
• ODRŽANA MEĐUNARODNA POSLOVNA KONFERENCIJA „IDEJE ZA PAMETNIJE POSLOVANJE“: Ubrzajte tempo promena
• PROKREDIT GRUPA ORGANIZOVALA SUSRETE PRIVREDNIKA IZ 11 ZEMALJA: Udruživanje malog biznisa jača potencijale regiona
• VLADIMIR ĐORĐEVIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE VISA ZA JUGOISTOČNU EVROPU: Elektronsko plaćanje i kartice bolje od „keša“
• JELENA GOLOČORBIN STOJADINOVIĆ, DIREKTORKA OTC KOMPANIJE SALVEO: Pet uspešnih godina na konkurentnom farmaceutskom tržištu
• NOVI INFORMATIČKI IZAZOVI – DIGITALIZACIJA POSLOVANJA: Počela je “Četvrta industrijska revolucija”
• KAKO ODRŽATI DOSLEDNOST PORUKE I KONSTANTAN IDENTITET BRENDA U MNOŠTVU DIGITALNIH DODIRA SA POTROŠAČEM: Nova pravila u zaštiti brenda
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2016.