Malo je reći danima i mesecima, već će pre biti da smo reformama zaokupljeni godinama i decenijama. Ako pokušamo da ih sistematizujemo doći ćemo do dva prelomna perioda: reforme Ante Markovića i reforme Dragoslava Avramovića. U oba slučaja, reformama se na putu isprečila – politika.

Piše: Radojka Nikolić

Prvi slučaj, reforme Ante Markovića. U martu 1989. postao je predsednik savezne vlade, u zemlji koja se praktično raspadala, nacionalizam je bujao, a ekonomija bila među najgorima u Evropi. Jugoslavija je imala visoku inflaciju i nisku produktivnost, ali je novi premijer odlučno krenuo u tranziciju. Od marta do decembra 1989. godine Savezna skupština usvojila je niz reformskih zakona.

Potražio je pomoć svetskih kreditora i političkih faktora, početkom oktobra 1989. posetio je SAD i dobio podršku njihovog predsednika Buša. MMF je tražio sprovođenje antiinflatornog programa, strukturno prilagođavanje, zaustavljanje javne potrošnje, realni kurs dinara i realne kamate da bi odobrio kredit. Ohrabren rezultatima, Marković je 18. decembra 1989. Skupštini Jugoslavije podneo ekspoze i naveo pravce ekonomske i političke reforme: došao je kraj društvenom vlasništvu, otvara se proces privatizacije, strani investitori imaju jednake uslove kao i domaći preduzetnici. Marković je smatrao da mu treba 4-5 godina za realizaciju ovog programa i da će dobre rezultate osetiti svi. Najveće čudo je bilo to što je samo mesec dana nakon usvajanja, reforma počela da daje rezultate: sa stranim partnerima je sklopljeno oko 550 ugovora, vrednih oko 600 miliona nemačkih maraka. U Vašingtonu su 28. februara 1990. Jugoslavija i Svetska banka potpisale ugovor o kreditu od 400 miliona dolara za novi investicioni ciklus i prestrukturisanje spoljnog duga. Do sredine marta 1990. godine u Jugoslaviji je 292.000 privatnika formiralo svoja preduzeća. Ali, u februaru su već održani prvi višestranački izbori u Hrvatskoj, u aprilu u Sloveniji… Zemlja se raspadala.

Slučaj drugi, reforme Dragoslava Avramovića. Deda Avram je ponajviše poznat po zaustavljanju hiperin acije 1994. godine, ali je njegovo ubeđenje bilo da je to samo prvi korak u ekonomskim reformama koje treba sprovesti. „Osnovni uzrok dugogodišnje stagnacije, pojave i produbljivanja krize, nalazi se u nekonzistentnom i nee kasnom ekonomskom sistemu. Pred tom činjenicom su suviše dugo zatvarane oči uz pomoć raznih ideologizovanih konstrukcija, sve dok je postojala mogućnost da se ta nee kasnost alimentira zaduživanjem u inostranstvu“, napisao je Avramović u „Programu monetarne rekonstrukcije i strategije ekonomskog oporavka“. Nevolja je u tome, smatrao je Avramović, što u uslovima defektnog privrednog sistema nikakav koncept ekonomske politike ne može biti uspešan i što se ekonomskom politikom ne mogu nadomestiti fundamentalni nedostaci u samom privrednom sistemu. To je pokušao da ispravi praveći inventar naših problema i formirajući radne grupe za gotovo sve oblasti: za investicije, privatizaciju, banke, industriju, plate, penzije… Od toga su ostali samo novinski zapisi. I Avramoviću se na reformskom putu isprečila politika.

I evo nas, dvadeset godina kasnije, opet pred novim reformama. Problemi su stari, a neki su se još i uvećali. O reformama znamo gotovo sve, a reformski put je otvorio premijer Aleksandar Vučić koji ima i političku snagu. Sada bar ne bi trebalo da politika zaustavlja reforme. Tako bar pokazuje i teorija i praksa naših reformi.

U ovom broju još i …

• ANKETA MAGAZINA BIZNIS: KAKO BANKARI OCENJUJU NAJAVU OSNIVANJA FONDA KOJI ĆE PREUZETI NENAPLATIVA POTRAŽIVANJA BANAKA
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• PREDSTAVLJENI REZULTATI DELTA HOLDINGA ZA PERIOD JANUAR-APRIL 2014: Operativni profit Delte 16 miliona evra
• UREĐENJE TRŽIŠTA LEKOVA PREMA NAJBOLJOJ PRAKSI EU: Inicijativa udruženja Inovia
• Istraživanje Banke Inteza o socijalno -ekonomskom statusu : „Novo doba , trećeg doba “: Penzioneri su ekonomski značajan deo populacije
• IZ ISKUSTVA USPEŠNIH EVROPSKIH PRIVREDA: Stimulacije „na određeno vreme“
• DA LI DRŽAVAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE PRETI DUŽNIČKO ROPSTVO: Dug zemalja bivše SFRJ dostigao 90 milijardi evra
• POSLOVNA SAZNANJA: Naučite da brojite do 50
• NIK VREDEN: PROFIT BREND (1): Zašto brendovi propadaju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2014.