Krajnje je vreme da se razmišlja dugoročno, šta će biti za tri ili pet godina, jer model koji je do sada korišćen nije održiv na dugi rok. Jednokratni privatizacioni prihodi i jednokratno dodatno zaduživanje, kao i povećanje obima kredita banaka u zemlji, doveli su do nerealnog povećanja zarada i domaće potrošnje, što je doprinelo povećanju bruto domaćeg proizvoda.

Međutim, najveći deo tog povećanja nije dolazio iz razmenjivih dobara iz industrije i poljoprivrede, već iz sektora usluga, odnosno onoga što se ne može prodati na međunarodnom tržištu. I zbog toga je naš izvoz u poslednje tri godine ostao na 30 odsto BDPa. Taj model neće moći da funkcioniše u budućnosti i što pre to shvatimo, tim bolje. Naravno, možemo da odložimo to prilagođavanje, da „krpimo rupe” dodatnim kreditima Svetske banke i finansijskih institucija Evropske unije. Ali, to ne obezbeđuje dugoročno održiv razvoj.

Ovako je Radovan Jelašić, guverner NBS, ocenio stanje u srpskoj ekonomiji u intervjuu za Magazin Biznis. Dakle, važan su izvoz i dugoročna strategija razvoja. Nekada davno, kada je postojao planski razvoj privrede, bila je to – Petoletka.

Odavno nema planske privrede, pa ni Petoletke. Tržišna ekonomija je donela druga pravila, a donela je, bogami, i aktuelnu krizu. Šta je trenutno najopasnije u krizi u Srbiji?

Filipos Karamanolis, predsednik IO Eurobank EFG, kaže u intervjuu za Magazin Biznis da se, prema podacima centralne banke i Kreditnog biroa, nastavlja kašnjenje u otplati kredita. „U poslednja dva-tri meseca taj problem se drastično povećava. Jedna od mojih najvećih briga je upravo otplata kredita za kompanije i stanovništvo koji su uzeli kredite kod nas. To je u ovom momentu najopasnije – da krediti postanu nenaplativi. Iskreno se nadam da će doći do oporavka privrede, ali istovremeno ne očekujem da će do toga brzo doći“, kaže Karamanolis.

Za oporavak su, dakle, neophodni – izvoz i Petoletka. A ako želite veći izvoz onda za to pripremite bolje i sebe i proizvod, kaže Milanka Vučić, direktorka Predstavništva PKS u Nemačkoj. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva života i rada u Nemačkoj, gospođa Vučić kaže da srpske kompanije imaju velike mogućnosti za izvoz robe na nemačko tržište, koje je, sa oko 82 miliona stanovnika, najveće nacionalno tržište u okviru EU. Međutim, mnogo je problema. „Na žalost, mi u Srbiji veoma malo radimo na svojoj konkurentnosti što se vidi i po rezultatima koje postižemo. U prošloj godini smo imali oko 2,5 milijardi evra robne razmene sa Nemačkom, pri čemu je naš izvoz bio oko 900 miliona evra, dok smo iz Nemačke uvezli robu za 1,6 miliona evra. Iz Srbije u Nemačku mahom idu sirovina ili poluproizvodi, a veoma retko gotovi proizvodi“, upozorava Milanka Vučić.

Kako do većeg izvoza?

Roven Gibson, marketinški stručnjak za strategije, koji je boravio u Beogradu savetuje: odvojite vreme i prostor za inovacije. S obzirom na činjenicu da je za oživotvorenje jedne inovacije neophodno od tri do pet godina, ne gubite vreme. Kako se na svetskom tržištu sve događa neverovatnom brzinom, budite efikasni. U suprotnom, bitka je unapred izgubljena, kaže Gibson.

Dakle, opet je potrebno planski reagovati – izvoz i Petoletka.

U tome, bar, nismo usamljeni.

Od početka ove godine do danas, u svetu je prodato za 50 odsto manje jastoga nego što je uobičajeno i 40 odsto manje šampanjca. Britiš ervejz je za 92 procenta smanjio profit, a Soni za 60 odsto. U decembru 2007. kompanija Rols-Rojs je prodala 80 luksuznih automobila, u decembru 2008. – nijedan. Ovi užasavajući podaci, svakako, neće potresti veliki deo čovečanstva, ali su dobar pokazatelj da je globalna kriza, kao što joj samo ime govori, zakucala na svačija vrata.

Baš se pati taj bogati deo čovečanstva. Mi smo siromašni, navikli smo na razne krize, pa možda zato i manje patimo. Ali smo u izlazu iz krize jednaki. I njima i nama potrebni su – veći izvoz i Petoletka. Ili, kako se to danas savremeno zove – dugoročna strategija i inovacije.