PLAN B, C, D… Bilo bi dobro, mada je gotovo svejedno, da Austrijanci do 3. maja popuste. Ali, ako ni do 3. juna ne pristanu da pod našim uslovima Telekom Srbija kupe, sačekaćemo ih do 3. jula, a 3. avgusta ćemo im naš Telekom pokloniti pod njihovim uslovima. Tek da se zna da našoj Vladi nije zapelo za pare.
Nego ima tajni i njoj samoj nepoznat plan. Da je ovo strategija sa izvesnom dozom neozbiljnosti misli dr Vladimir Vučković. Ali nije. To je strategija sa neizvesnom dozom nevolje. A kao što je poznato nevolja voli da je u društvu bar još jedne slične, a biva i dve nevolje. Tako će vladina telekomunikaciona strategija sa neizvesnom dozom nevolje privući još sličnih kupaca sa sličnim privatizacionim, a zatim i monopolističkim zahtevima. Jer, kao što je poznato ko dobije prst što ne bi tražio i palac, a odatle do cele ruke nikad nije suviše daleko. Ali, tu ćemo ih sačekati, misli postoktobarski privatizacioni strateg Aca Vlahović, naša Vlada i Vladina regulaciona tela. Naročito ona antimonopolska. Stroga, ali pravedna.
SEDI DI SI: Nema u Srbiji još mnogo tako poželjnih radnih mesta kakvo je radno mesto direktora Telekoma Srbija. O tome svedoče najmanje dve stvari. Prva: čim je demokratija to omogućila, nastala je za to mesto bespoštedna zdravokonkurentska međustranačka borba. I druga: nema mnogo medija u Srbiji u kojima vas neće upozoriti: ne napadaj mnogo Telekom, ti nas hlebom hrane. Otud se ogroman interes medija za vest o ostavci aktuelnog generalnog direktora Telekoma Srbija Branka Radujka mora razumeti. Kao i konfuzija nastala posle njegovog demantija dostojnog formulacija proročice iz Delfa. I naslova ove kolumne.
Mada je borba za radno mesto direktora srbijanske zlatne koke bila bespoštedna, direktori nisu menjani često. Za poslednjih deset demokratskih godina tek dvojica, što je za domaće polit-ekonomske prilike dosta neobična pojava. Tim pre što nijedan ni drugi nisu bili stručni nego isključivo politički izbor. Draško Petrović je na radno mesto stigao na krilima već pomalo i nepravedno zaboravljenih kriznih štabova i na njemu se, uprkos nekolikim jakim udarima s boka, održao nešto duže od šest godina. Bar prema političkoj čaršiji, bio je član i Demohrišćanske stranke Vladana Batića i Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice i Nove Srbije Velimira Ilića, već prema potrebi. Pokušaj Zorana Đinđića da ga, uz pomoć Trgovinskog suda u Beogradu, zameni uglednim članom Demokratske stranke Nenadom Bogdanovićem, inače elektroinženjerom po zanimanju, nije uspeo. Navodno je tadašnji predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević u neprilici jadikovao: ako ga smenim smeniće me Vladan Batić, ako ga ne smenim, smeniće me Đinđić. Tek, Petrović se snažno oslonio na moćni sindikat Telekoma Srbija, a neskloni mu nisu bili ni mediji. Uzgred budi rečeno, sindikalci su ga hvalili da je telekomunikacioni nauk tako savladao kao da je jedan od posvećenih. Telekom je poslovao uspešno. U medijima se oglašavao a sa političarima je napravio neke neizbežne kompromise u vidu nekih više političkih nego ekonomskih kupovina u regionu. O čijoj se (ne)opravdanosti još može raspravljati sa dovoljno argumenata i za da i za ne. Dakle, Petrović je rukovodio uspešno. Ali uvek može i bolje. Naročito kad se političari dogovore, i naročito kad Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka odluče da još jednom pokušaju zajednički život. U kome je Vojislav Koštunica mesto premijera platio i mestom generalnog direktora Telekoma. Ma koliko to bilo neprihvatljivo zakonima zdravog razuma i dobrog poslovanja, njegov pokušaj da uslove trgovine izigra i Petroviću sačuva prestižno menadžersko mesto, bio je politički nemoral pod otvorenim nebom. Kandidat demokrata za naslednika, Radujko je bio strpljiv, a Demokratska stranka odlučna. Uvek ima načina – Petrović je smenjen, Radujko je postavljen. Telekom Srbija je nastavio da posluje uspešno. Ali uvek može i bolje…
UMESTO ZAKLJUČKA: Jedan od argumenata pristalica prodaja svega i po svaku cenu je navodna nedovoljna investiciona sposobnost Telekoma Srbija da drži korak sa najnovijim tehnološkim razvojem u svome sektoru. Nekako je tužno zvučala sredinom aprila objavljena vest da je baš Telekom Srbija „prvi operater u jugoistočnoj Evropi koji je testirao LTE tehnologiju odnosno četvrtu generaciju mobilne telefonije“.
Opširnije u štampanom izdanju