Sredinom septembra ove godine Međunarodni monetarni fond je upozorio da je globalni ekonomski oporavak doveden u pitanje jer mnoge vlade imaju problema sa ogromnim dugovima a finansijski sektor je i dalje slab.
Piše: Radojka Nikolić
U informativnoj noti koju je MMF prosledio zamenicima ministara finansija Grupe 20, upozoreno je da se očekuje da će, uprkos tome što je u prvoj polovini ove godine zabeležen jači privredni rast nego što se očekivalo, doći do usporavanja rasta globalne ekonomije do kraja 2010. godine, pa i tokom prvih šest meseci 2011. godine.
MMF takođe upozorava da bi bogatije zemlje trebalo da izrade planove za smanjivanje budžetskog deficita. U noti MMF-a se takođe navode potencijalni faktori rizika, koji bi dodatno mogli da otežaju situaciju, kao što je pogoršanje stanja na američkom tržištu nekretnina…
Kakvo sumorno predviđanje MMF-a?! Kada bi malo više vremena provodili u Srbiji, a ne samo kvartalno, po nedelju dana, dok obavljaju tehničku reviziju aranžmana koji imamo sa njima, možda bi na svetsku ekonomiju gledali mnogo ružičastije. Srbija je zemlja optimista. Čak i kada nešto ne ide trenutno dobro, mi samo pogledamo u budućnost, u narednih nekoliko godina ili čak za čitavu deceniju unapred, sve do 2020. godine, pa odmah vidimo bolje i lepše dane. Evo, na primer, krajem ovoga leta, nekako neobjašnjivo nas napale nestašice pojedinih osnovnih životnih namirnica. Nema zejtina, pa nema mleka, pa šećera… Da se to dogodilo u nekoj od razvijenih evropskih ili svetskih ekonomija – već bi se napravio haos, pljuštale bi ostavke nadležnih a građani bi se bunili. A u Srbiji, zemlji optimista, sve se sredilo za samo nekoliko nedelja. Na primer, zejtin je stigao iz robnih rezervi, mlekari su smanjili izvoz a, ako zatreba, povećaće uvoz mleka, šećer već stiže sa novom cenom. I, naravno, iskusni srpski građani su pristupili strategijama i taktikama iz ranijih vremena: ideš u kupovinu rano ujutro, napuniš špajz, napraviš zalihe i – sve imaš. Svako u kući ima ponekog penzionera a čemu oni mogu najbolje da posluže? Pa, da nabavljaju deficitarne namirnice i da čekaju u redovima.
Tako, s optimizmom, idu građani dalje, bez zastoja, kroz krizu čiji se kraj, kako im Vlada poručuje, već nazire. A da bi građanima dodatno olakšala život, Vla- da je zaposlenima u javnim preduzeći- ma već podelila po 5.000 dinara pomo- ći. Uskoro će i penzionerima. Vlada može i više. Može da pomogne i preduzećima koja su posustala, pa ako je u nekoj priva- tizaciji napravljen veći promašaj, eto dr- žave da priskoči u pomoć, da ga preuz- me, da ga oporavi kako bi „stalo na noge“.
Subvencionisane kredite i za građane i za privredu, da i ne pominjemo. Naša Vlada svima pomaže. I to trenutno. A du- goročno? O, da, ima optimizma i za po- gled u budućnost. Evo, na primer, ita- lijanski Fiat će u Srbiji u naredne dve godine investirati 888 miliona evra, pa će 2013. nekadašnja kragujevačka Zastava moći da proizvodi čak 200.000 automobi- la godišnje! A još pre te 2013., već nared- ne godine, stići će u Srbiju velika investi- cija, odnosno novac od prodaje Telekoma. Možda će se još ponešto naći za prodaju, na primer, Poštanska Štedionica banka. Ni to nije devizni priliv za potcenjivanje…
I tako, jedna za drugom, sve optimi- stične vesti. Šta u poređenju sa tim zna- če sumorne prognoze MMF-a?! Šta znače njihovi saveti vladama da “rebalansiraju” svoje ekonomije, da povećaju izvoz i sma- nje budžetski de cit ?! Građanima Srbije to može da zvuči apstraktno. Naša Vla- da ima mnogo razumljivije poruke: biće bolje, mi smo na putu oporavka. A biće uskoro još lepše. U Srbiji je naročito lepo u predizborno vreme. Tada su svi nasme- jani i svi obećavaju bolju budućnost. Tada smo svi zajedno optimisti.
Opširnije u štampanom izdanju
