A onda nam je stigao i Erdogan. Prijateljstvo, Dačićeva pesma „Osman aga“ na turskom u nekadašnjem kraljevom Domu garde u Topčideru, pa više nego svečani doček „u krajevima Srbije u kojima ima najviše stanovnika turskog porekla“, kako je podsetio ministar Ljajić, zatim Erdogan obećao kredite Eksim banke po kamati od samo 1,6 odsto za izgradnju putne infrastrukture, na primer, autoputa prema Sarajevu…

Mnogo davno bilo „Drumovi će poželet’ Turaka, al’ Turaka više biti neće…“ Ima ih i sve će ih više biti. Dolaze kao investitori, donose kapital, imamo i sporazume o saradnji, raste spoljnotrgovinska razmena. Velika je Turska, deset puta veća od Srbije – oko 75 miliona stanovnika, a tek koliko ih je u dijaspori!

Prijatelji smo i sa Kinom. Dolazili su nam u posetu i premijer i predsednik, imamo i Nacionalni savet za saradnju sa Kinom i Rusijom i Tomislava Nikolića, eks predsednika države, na čelu. I Kinezi nam daju kredite, pomažu u obnovi energetskih kapaciteta (novi blok TE Kostolac) kreditom od preko 600 miliona evra, dali su još i druge kredite, povećavamo spoljnotrgovinsku razmenu. A Kina, najveća država na svetu – ima oko 1,4 milijarde stanovnika.

Rusija nam je takođe prijateljska zemlja. Imamo uspešnu ekonomsku, privrednu i svaku drugu saradnju. I oni su nam dali povoljne kredite, obnavljaju naše pruge, vozovi idu sve brže. Počeli su i da nam stižu migovi poklonjeni pre gotovo godinu dana, ali čije remontovanje će nas koštati preko 120 miliona evra. Imamo i značajnu spoljnotrgovinsku saradnju. I Rusija je velika – oko 145 miliona stanovnika.

I kako ne biti zadovoljan kad se pogleda ta dobra saradnja koju imamo sa tri velike zemlje – Turskom, Kinom, Rusijom? Prijateljstvo je važno, a naši najviši zvaničnici kažu da oni štite naše interese, pre svega ekonomske. To slušamo već nekoliko godina, kad god nam najave neke velike projekte od kojih se mnogo očekuje.

A šta o tome kažu podaci? Koliko smo napredovali u saradnji sa velikima, posmatrano kroz spoljnotrgovinsku razmenu u prošlih nekoliko godina?

Da pođemo redom. Ukupna razmena sa Turskom je u prošloj godini iznosila oko 840 miliona evra. Ali, naš izvoz je vredeo 240 miliona evra, dok smo iz Turske uvezli robu za oko 600 miliona evra. Rezultat: u deficitu smo oko 360 miliona evra. Ako uporedimo sa stanjem od pre pet godina – samo smo uvećali naš deficit. Jer, 2012. godine smo izvezli robu za 144 miliona evra, a uvezli za 341 milion evra, te je deficit iznosio oko 197 miliona evra. Za pet godina, naš deficit u razmeni je povećan za 163 miliona evra.

Drugi slučaj naše saradnje i prijateljstva – Kina. U prošloj godini naša ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosila je 1,629 milijardi dolara: uvoz iz Kine 1,603 milijardi i naš izvoz 25,3 miliona dolara. Rezultat: naš deficit 1,578 milijardi dolara! Kad uporedimo sa 2012. godinom, dramatično smo povećali naš deficit a minimalno naš izvoz. Jer, te godine smo izvezli robu za 6,3 miliona dolara, uvezli smo za 1,385 milijardi dolara, te je deficit iznosio 1,378 milijardi dolara. Za pet godina, naš deficit sa Kinom je povećan za 200 miliona dolara.

I na kraju Rusija, iz koje godišnje uvezemo robu za oko 1,7 milijardi dolara a izvezemo za oko 800 miliona dolara, što daje deficit od oko 900 miliona dolara. Taj deficit je umeo da bude i znatno veći, ali smo poslednjih godina povećali izvoz hrane (zbog sankcija Rusiji od strane EU), pa smo malo popravili bilans.

Kada se saberu svi naši deficiti, ispada da od te tako uspešne saradnje veću korist imaju naši veliki prijatelji nego mi. Možda je krajnje vreme da nešto od njih naučimo. Pre nego što ih srdačno dočekamo.

---

U ovom broju još i …

• KOMPANIJE SVE VIŠE ULAŽU U POBOLJŠANJE KVALITETA GORIVA: Srbija prati svetske trendove u potrošnji aditiviranih goriva
• NACIONALNI PORTAL OTVORENIH PODATAKA DATA.GOV.RS Portal za razvoj privrede i informisanje građana
• OKRUGLI STO: PRILOZI ZA PRIVREDNU ISTORIJU JUGOSLAVIJE I SRBIJE: Da li je hiperin acija bila naša “prvobitna akumulacije kapitala”
• MIKAEL NIELSEN, IZVRŠNI POTPREDSEDNIK JYSK NORDICA ZADUŽEN ZA MALOPRODAJU: Najveći rast ostvarujemo na srpskom tržištu
• Potrebni poreski podsticaji za mlade i nezaposlene
• MENADŽERSKI VODIČ: Oprezno s Fejsbukom
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (2) Značajni filantropi u Srbiji
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2017.