Uvek sam za međunarodnu saradnju. Pogotovo za ekonomsku saradnju. Pogotovo za onu saradnju koja je obostrano korisna, a malo korisnija za Srbiju. Iz prostog razloga što smo nedovoljno razvijena ekonomija, što nikako da izađemo iz tranzicionog jaza, pa da krenemo dalje u “bolji život”.

Piše: Radojka Nikolić

Svi su nas pretekli. Svi koji su bili daleko iza nas. Kad pogledate listu Svetske banke, vidite da Rumunija ima bruto domaći proizvod po stanovniku oko 10.000 dolara, da Mađarska ima oko 12.000 dolara, Hrvatska takođe 12.000 dolara, da Bugarska ima oko 7.500 dolara, a mi oko 5.600 dolara. Onda ništa drugo ne preostaje već da se nadate da će sva ta silna međunarodna saradnja koju ostvarujemo na sve četiri strane sveta, nekako da nam pomogne da uđemo u društvo razvijenih ekonomija i da narod živi malo bolje.

Zato me uvek zanimaju sporazumi koje Srbija potpisuje kada se ide u velike međunarodne posete. Evo, na primer, ova najnovija, dvodnevna majska poseta naše najviše državne delegacije Turskoj. Sa predsednikom države otišli su mnogi važni ministri, a osim njih su otišli i privrednici. Tamo su ministri i zvaničnici potpisivali razna akta o zajedničkoj saradnji dve zemlje, ali kad pogledate, bar prema onome što je javnosti prezentovano, više je memoranduma nego sporazuma. Što za nas nije dobro. Jer memorandum nije mnogo obavezujući, on je nacrt nečega, pa može i da se ne pretvori u sporazum. Doduše, ni sporazumi nisu uvek “Sveto pismo” i oni se krše, ali makar imaju neke odrednice. I kad pogledamo taj spisak potpisanog, vidi se sledeće. Za oblast ekonomske saradnje, potpisano je pet memoranduma i jedan sporazum. Memorandumi su sledeći: Memorandum o razumevanju za saradnju Ministarstva rudarstva i energetike Srbije i Ministarstva energetike i prirodnih resursa Turske u oblastima obnovljive energije i prirodnog gasa,

Memorandum o razumevanju u oblasti zaštite životne sredine, Memorandum o saradnji i razumevanju u aktivnostima istraživanja i razvoja u oblastima saobraćaja, Memorandum o saradnji sa turskom građevinskom kompanijom “Tasjapi” za izradu projekta za izgradnju autoputa Beograd – Sarajevo i za regionalne puteve u Sandžaku, i Memorandum o razumevanju u vezi sa saradnjom u IT sektoru.

Jedini sporazum, koji nešto određeno reguliše u našim odnosima, potpisao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, a Sporazum se odnosi na saradnju u oblasti veterinarstva. Konkretnije, reguliše se promet životinja i proizvoda životinjskog porekla, razmena sertifikata za potrebe uvoza i prevoza proizvoda životinjskog porekla, kako bi se uspostavila bolja veza predstavnika poljoprivredno-prehrambene industrije dve zemlje. Ukratko, da bi mogao da se obavlja onaj izvoz goveđeg mesa, prema bescarinskoj kvoti od 5.000 tona, iz Srbije za Tursku, koja je ugovorena u oktobru prošle godine. Ako ispunimo tu kvotu, mogli bi Turci da nam povećaju na 10.000 tona, kroz dve godine.

Možda ćemo u narednim godinama u tim razmenama dobara i usluga sa Turskom biti uspešniji. Jer, prema podacima za prošlu godinu, mi uvozimo tri puta više od njih nego što izvozimo: Turskoj izvezemo robu za oko 270 miliona evra a od njih uvezemo za oko 730 miliona evra. Platimo više, iako smo deset puta manji (po broju stanovnika) i imamo upola manji BDP po stanovniku. Ali, za početak, bar da ispunimo onu kvotu od 5.000 tona goveđeg mesa. Kvotu za izvoz “bebi bifa” prema Evropskoj uniji, ne ispunjavamo već 15 godina.

U ovom broju još i …

• ARTUR TUREMKA: Da potrošači mogu da plate elektronski gde god požele
• REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Šta donosi Multilateralna BEPS konvencija
• ISKOSA GLEDANO: Ko je naš Jirgen Reš?
• POSLOVNA SAZNANJA: Menadžerske muke
• TV SLIKE I PRILIKE: Hej, lepi momče, nemoj to da radiš!
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2018.