Po jednoj od definicija, lobiranje je zastupanje neke ideje u ime nekog drugog, ko ne poznaje sistem. Stručnjaci koji poznaju određeni sistem, dakle, lobiraju za nekog drugog, plaćeni su za to i zovu se – lobisti.
Piše: Radojka Nikolić
E, pa, mi smo u Srbiji ovoga jula 2010. praktično pokazali da tu definiciju treba promeniti. Direktno sa vrha, iz Vlade Republike Srbije, mogli smo se uveriti, prilikom označavanja dve godine uspešnog rada vlade, kako izgleda – lobirati za sebe.
Uporedne činjenice o tome kako se izvodi “lobiranje za sebe” izgledaju ovako. Kada je početkom jula 2008. tadašnji kandidat za premijera Srbije Mirko Cvetković predstavljao program svog budućeg kabineta, naveo je četiri osnovna cilja: dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana Srbije i ravnomerniji regionalni razvoj.
Bruto domaći proizvod u naredne četiri godine će da raste po stopi od oko sedam odsto godišnje, najavio je tada premijer. Kako se računalo, povećanjem realnog nivoa BDP za oko 30 odsto u naredne četiri godine smanjili bi se ekonomski i socijalni problemi Srbije i zaostajanje zemlje u odnosu na regionalno i evropsko okruženje, uz smanjenje stope nezaposlenosti sa tadašnjih 18,8 odsto na 11,9 odsto. Plan je podrazumevao i da budžet do 2010. godine beleži suficit. Na dvogodišnjicu rada nove vlade Srbije, stopa nezaposlenosti iznosi 19,2 odsto.
U vreme formiranja vlade, prosečna zarada u Srbiji iznosila je 414 evra. Zaposleni u Srbiji danas, ako im se zarade preračunaju u evre, primaju oko 320 evra. Pre dve godine, prosečna penzija iznosila je 241 evro a danas 209 evra, uprkos silnim obećanjima Jovana Krkobabića koji je postao potpredsednik vlade upravo zahvaljujući biračima zato što su ga glasali jer je obećavao veće penzije.
U momentu kada je 2008. godine formirana vlada, evro je vredeo 78,8 dinara. Na dan obeležavanja dvogodišnjice vlade, evro je vredeo 103,8 dinara.
Ideja nove vlade, pre dve godine, bila je da budžet Srbije od 2010. počne da ostvaruje su cit. Međutim, već dve godine Srbija beleži značajan budžetski decit. Pošto su smanjene direktne strane investicije i prihodi od privatizacija, država se sve više zadužuje. Jula 2008. godine, ukupan javni dug, računajući direktne i indirektne obaveze, bio je oko 8,8 milijardi evra, a ta dugovanja su u BDP učestvovala sa 26,3 odsto. Početkom jula ove godine javni dug je dostigao 10,54 milijarde evra, što je 31,9 odsto BDP-a.
Inače, u momentu formiranja vlade BDP je rastao po godišnjoj stopi od 7,5 odsto. Na kraju 2008. godine zabeležen je rast od 5,4 odsto, a prošle godine – pad od tri odsto. Za ovu godinu projekcije su ukazivale da će rast BDP biti oko dva, ali je, u međuvremenu, promenjena projekcija – na 1,5 odsto.
I, kao što znamo, glavni problem je što su već početkom jeseni 2008. godine u Srbiju stigle vesti o početku globalne ekonomske krize, koja ne samo što nije preživljena već nije zabeležena ni u ekonomskoj teoriji, ubeđivali su nas iz vlade.
Pa ipak je, povodom dve godine rada svog kabineta, srpski premijer izjavio da je Vlada Srbije u najvećoj meri ispunila svoja obećanja. “Gledajući u celosti, u najvećoj meri ispunjena su obećanja vlade. I nas i sve građane najviše brine segment ekonomije i u narednom periodu moramo da radimo na poboljšanju životnog standarda”, kazao je Cvetković za RTV Srbije. On je naveo da se reforme u ekonomiji sprovode dosta intenzivno, ali i da se vlada sukobljava sa velikim teškoćama.
Za utehu, ekonomska kriza uticala je i na igre na sreću u Srbiji, gde je promet opao za 25 odsto u poslednjih godinu dana. Sada je registrovano 1.245 kladionica, nakon što je za poslednje dve godine zatvoreno 600 ovih objekata.
Sve je, dakle, manje mesta gde je moguće potražiti sreću. “Lobiranje za sebe” je zato najsigurniji posao a vlada nam je pokazala i kako se to radi.
Opširnije u štampanom izdanju
