Jedna od najpoznatijih nemačkih izreka glasi upravo kao što piše u naslovu: Langsam aber sicher. U prevodu: Polako, ali sigurno. I, evo, Srbi koji toliko često s poštovanjem pominju nemačku radinost i efikasnost, dočekali su, konačno, da počnu da rade baš kao i Nemci – polako, ali sigurno. Primera ima napretek.

Mogućnost rekonstrukcije srpske Vlade je prvi put pomenuta još u aprilu. Onda su počela razmatranja, ocene rada pojedinih ministara, medijske spekulacije, nagađanja, izjave zvaničnika, sastanci partijskih lidera u vili „Bokeljka“. Potrajale su konsultacije, niko neće na brzinu da lomi „preko kolena“, pa je odlučeno da se moguća rekonstrukcija saopšti krajem jula, na godišnjicu Vlade. Polako, ali sigurno.

I u ekonomiji radimo po istom modelu. Umesto da se nove vlasti odmah zatrče u reforme, čim je vlast formirana krajem jula prošle godine, oni su najpre dobro proučavali probleme koje imamo. Prvo da se uvere: da li je naša nezaposlenost isuviše velika – jeste, dostiže oko 25 odsto; da li je naša industrijska proizvodnja toliko opala prošlih godina – jeste, sada samo sa 14 odsto učestvuje u stvaranju BDP-a, a treba nam bar duplo više; da li ima mnogo preduzeća u restrukturisanju koje Vlada i dalje subvencioniše – da, ima 179 preduzeća i državu koštaju više od 750 miliona evra godišnje; da li nam je potreban rebalans budžeta jer smo već premašili deficit planiran na oko 120 milijardi dinara – da, jeste, uradićemo rebalans pa će nam deficit biti oko 170 milijardi dinara; da li nam je nizak životni standard – da, jeste, promet u trgovini na malo u prošlih pola godine opao za dodatnih deset odsto… Posle toliko pitanja i odgovora, i posle godinu dana rada nove Vlade, predstavnici vlasti su shvatili: moraju da se više bave ekonomskim temama. Nisu hteli brzoplete odluke. Prvo analiza stanja, a potom rešenja i odlučni potezi. Polako, ali sigurno.

I u ekonomiji radimo po istom modelu. Umesto da se nove vlasti odmah zatrče u reforme, čim je vlast formirana krajem jula prošle godine, oni su najpre dobro proučavali probleme koje imamo. Prvo da se uvere: da li je naša nezaposlenost isuviše velika – jeste, dostiže oko 25 odsto; da li je naša industrijska proizvodnja toliko opala prošlih godina – jeste sada samo sa 14 odsto učestvuje u stvaranju BDP-a, a treba nam bar duplo više; da li ima mnogo preduzeća u restrukturisanju koje Vlada i dalje subvencioniše – da, ima 179 preduzeća i državu koštaju više od 750 miliona evra godišnje; da li nam je potreban rebalans budžeta jer smo već premašili de cit planiran na oko 120 milijardi dinara – da, jeste, uradićemo rebalans pa će nam de cit biti oko 170 milijardi dinara; da li nam je nizak životni standard – da, jeste, promet u trgovini na malo u prošlih pola godine opao za dodatnih deset odsto… Posle toliko pitanja i odgovora, i posle godinu dana rada nove Vlade, predstavnici vlasti su shvatili: moraju da se više bave ekonomskim temama. Nisu hteli brzoplete odluke. Prvo analiza stanja, a potom rešenja i odlučni potezi. Polako, ali sigurno.

I u Evropu ćemo polako, ali sigurno. Jesu naše vlasti baš zalegle da nam trasiraju evropski put i zdušno su prionule na pregovore, otklanjajući sve prepreke koje su se javile – od briselskih “sobičaka” do “zelenog svetla” za saobraćajce. Dobili smo datum ili nešto slično, ali ćemo u prosperitetnu EU polako, ali sigurno. Ima vremena, bar do kraja ove decenije, a posle – videće se.

Ali, ima jedna oblast u kojoj nikako da primenimo poučnu nemačku poslovicu. To je brzina zaduživanja. Kad je novac u pitanju, mi nikako da se suzdržimo. Odmah ga uzimamo. Eto, naprimer, u sredu 10. jula baš smo imali sreće. Toga dana stigao nam je deo očekivanog kredita Ruske Federacije od 300 miliona dolara za budžet, od ukupno 500 miliona dolara koliko nam je odobreno sporazumom iz aprila. Ne može se prigovoriti povoljnim uslovima: kredit je odobren na deset godina uz grejs period od dve godine i sa ksnom kamatnom stopom od 3,50 odsto godišnje.

A istoga dana imali smo sreće i u prodaji domaćih hartija od vrednosti: Uprava za javni dug prodala je 98,3 odsto ponuđenih 53-nedeljnih državnih zapisa za 9,8 milijardi dinara (oko 90 miliona evra). Jeste da je kamata na te dužničke hartije iznosila 10,20 odsto, ali je interesovanje bilo veliko. Dok smo držali nižu kamatu, pre nekoliko meseci, od oko šest odsto, jedva da smo uspevali da prodamo četvrtinu emisije. Ali, pošto mi znamo da je veća kamata privlačnija, odmah se prilagodimo – povećamo kamatu na naše dužničkehartijeizainteresujemokupce.

Novac uzimamo brzo i još brže ga trošimo. Zato ćemo ga vraćati polako, ali sigurno, dugo i sa kamatama. Učiće se na tome bar dve-tri naše generacije.

---

U ovom broju još i …

• ODLUKA NBS O UPRAVLJANJU TOKOVIMA GOTOVINE: Zašto je važna mašinska provera novca
• TROMOST ADMINISTRACIJE SPUTAVA KONKURENTNOST KOMPANIJA I PRIVLAČENJE INVESTICIJA: Zajednički posao regiona
• MLADI MENADŽERI SEKCIJE SAMPLE PROSLAVILI JOŠ JEDNU GODIŠNJICU: “Dame u biznisu” za treći rođendan
• KONFERENCIJA: ŽENE U ODBORIMA DIREKTORA U SRBIJI: Žene nose „dvostruki teret“
• POTREBE I IZAZOVI ŽENSKOG PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI: „Preduzetnice nužde“ i „preduzetnice šanse“
• U ŠEĆERANI U PEĆINCIMA 5. JULA POTPISAN UGOVOR: EBRD ulaže 50 miliona evra u MK grupu
• USPEŠNO POSLOVANJE NEMAČKE KOMPANIJE BOŠ U SRBIJI I REGIONU: Očekujemo dalji rast prometa
• ZNAČAJ KONSALTINGA: NIŠTA BEZ DOBRIH POSLOVNIH INFORMACIJA: Zašto su važne analiza i sinteza
• U BORU RADI FABRIKA MERNIH UREĐAJA ZA DALJINSKO OČITAVANJE I UPRAVLJANJE POTROŠNJOM STRUJE EWG: Bodiroga investirao osam miliona evra
• ADRENALINSKA AVANTURA NA KOPAONIKU: Čari leta na najvećoj srpskoj planini
• FILIP KOTLER, DŽON BOVEN, DŽEJMS MEJKENS: MARKETING U UGOSTITELJSTVU, HOTELIJERSTVU I TURIZMU (16): Taktika privlačenja gostiju
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (6): Eksploatisanje uspeha
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2013.