Neverovatnom ironijom sudbine, period uoči ovogodišnjeg Svetskog dana štednje, 31. oktobra, obeležen je kolapsom nekoliko američkih banaka, nekoliko evropskih banaka i strahom, međunarodnih razmera, o tome koliko su sigurna sredstva u bankarskom sistemu. Nastupila je kriza za koju se veruje da će posle finansijskog sektora zahvatiti i realni sektor ekonomije.

Piše: Radojka Nikolić

„Posledice ove krize će biti enormnih razmera i mogu da se porede sa onima iz tridesetih godina prošlog veka. Svima nam predstoji jako težak period, jer je praktično ceo svet pod uticajem ove krize. Jednostavno, svi ćemo morati da ’stegnemo kaiš’ i da promenimo način i stil života“, ocenjuje u razgovoru sa ovaj broj Magazina Biznis Zoran Milojević, iz brokerske kuće Ojerbah Grejson u Njujorku.

Po njegovom mišljenju, ova kriza vuče korene još iz 1998. godine, kada je šef američke centralne banke (FED) bio Alen Grinspen. „To su začeci krize koja kulminira upravo sada. Alen Grinspen je napravio izvesne greške kada je, ili predugo držao niske kamatne stope, omogućavajući jeftine kredite, ali i kada je pred početak internet krize zatezao pa podizao kamatne stope, jer se plašio inflacije koja tada nije toliko pretila“, smatra Milojević.

Ali, kako je moguće da top menadžeri tako moćnih banaka kao što su Goldman Saks i Morgan Stenli nisu mogli da procene da će ih rizični plasmani odvesti na rub propasti – pitali smo, tokom septembarske posete Njujorku Maria Platera, dopisnika italijanskog dnevnika „Il Sole 24 ore“.

– Odgovor je jednostavan. Reč je o pohlepi. Pre godinu dana vodio sam zanimljiv razgovor sa predsednikom Siti grupe Čakom Prinsom u trenutku kada je kriza bila samo u nagoveštaju. On je tada rekao da postoje poslovi koji ne donose veliki profit, pa se bankari prebacuju na novi posao gde su profitne marže veoma visoke. Jer, uvek treba pronaći novi biznis u kome je profitna marža visoka i onda kada se ta zarada stabilizuje izlazi se iz tog posla i prelazi u novi, profitabilniji biznis. Upravo u tome je suština problema, jer velike finansijske institucije, koje su temelj američkog kapitalizma, ne bi trebalo da ulaze u rizične poslove samo zato da bi vrednost svojih akcija podigle za 15 do 20 odsto. Naravno, ako imate ogromne kredite kao što je imala kompanija „Liman braders” i onda taj novac pretvorite u aktivu, onda će vaše akcije skočiti. Ali, ako je ta aktiva loša, a novca više nema, onda predstoji bankrot – objasnio je Platero.

A kako na međunarodnu finansijsku krizu gledaju predstavnici zemalja koje nisu moćni svetski ekonomski činioci? Guverner Narodne banke Kazahstana Anvar Saidenov boravio je ovog septembra u Beogradu i za naš magazin kaže da „dosadašnja iskustva pokazuju da su finansijske krize uvek bile generisane negde na Istoku ili možda u Latinskoj Americi, pa je interesantno videti kako sada ova kriza koja dolazi sa Zapada, iz SAD, utiče na naše privrede i ekonomije. Mi smo imali značajan udarac prošle godine zbog kraha banaka u SAD. Posle krize na međunarodnom finansijskom tržištu, naše banke su uzele brojne zajmove u 2005, 2006. i prvoj polovini 2007. godine da ne bi sasvim propale. Naša centralna banka je određenim merama uspela da im pomogne da se izbore sa situacijom”, rekao je guverner Kazahstana.

A izgleda da je u ovoj krizi, koja je pogodila najveći broj visokorazvijenih zemalja, srpska ekonomija u dobrom stanju. Ovogodišnji rast BDP-a je oko sedam procenata, inflacija može da brine, ali je pod kontrolom, a predstavnici vlade gotovo neprekidno najavljuju strane investicije. Uz to, povremeno padaju cene nafte i sirovina na međunarodnim berzama, što takođe može da nam odgovara. Guverner naše centralne banke, Radovan Jelašić, s jedne strane teši građane da su im ulozi u bankama bezbedni (u čemu se slažu i svi bankari iz naše ankete) a sa druge ih i dalje upozorava da se ne zaleću kod uzimanja novih kredita.

Mi smo se, dakle, „pekli“ i na tihoj i na jakoj „vatri“ u našim brojnim krizama u prošlih dvadesetak godina. Nije baš za „seir“, ali red je da nas bar jedna svetska kriza mimoiđe.