Može da zvuči apsurdno, ali mi posle ovih izbora opet imamo vladu i ekonomiju kontinuiteta. I u političkom i u tranzicijskom smislu.
Piše: Radojka Nikolić
U političkom smislu kontinuitet se proteže na period iz devedesetih godina. I sada su, naime, u vlasti ljudi koji su politički bili angažovani još pre 20 godina. Neki su tada bili socijalisti a neki najpre radikali a sada naprednjaci. Imena su ista, samo su lično i profesionalno evoluirali. A što se tiče ekonomskog kontinuiteta, on je još izraženiji u novoj vlasti. On se čak može definisati u nekoliko nivoa.
Evo, naprimer, novi srpski premijer je još pre zvaničnog preuzimanja dužnosti, ocenio da “finansijski sektor ima za cilj da što više opljačka ovaj narod, i to tako više neće moći. Pogledajte gde idu profiti banaka, da li ostaju u Srbiji ili idu u inostranstvo“.
Pa, samo u toj oceni možete da pronađete kontinuitet kako god želite. Prvo, kontinuitet sa ranijim bankarskim sektorom iz osamdesetih i devedesetih godina, kada su socijalisti bili na vlasti i kada smo imali samo domaći a ne strani bankarski sektor. Te domaće banke tada nisu pljačkale narod već su kreditirale privredu i državu iz primarne emisije, pa smo posle imali hiperinflaciju i monetarni slom. Ali, te banke nisu indeksirale kamate, kao ove sada, nego je inflacija pojela dug. Doduše, umalo da svi budemo pojedeni, ali su ondašnji kreatori srpskih finansija smislili Jezdu i Dafinu, te su pojedini ulagači uspeli da izvuku baš lepe pare iz piramidalnih šema. Neki nisu uspeli da uzmu nazad svoje pare iz Jugoskandika i Dafiment banke i, evo, danas se njima vraća ta „stara devizna štednja“. Eto, opet, kontinuiteta. Jedni su pravili piramidalne banke a drugi vraćaju novac koji je sa njima propao. Ima još mogućnosti za kontinuitet nove vlade. Naprimer, premijer se, praktično, zalaže da se konačno zaustavi „teror“ stranih banaka i to baš kad se odlučio da u njegovoj vladi ministar finansija bude ekonomista koji je oterao u stečaj najveće domaće banke i doveo baš te strane banke. Tu nije samo kontinuitet u pitanju, već i „preplitanje“ ekonomskofinansijskih tokova.
Zatim, sledeći kontinuitet. Čak i ako ste „kraće“ pameti, lako ćete se setiti da je pre dva meseca sadašnji premijer, dok još to nije bio, oštro istupao kao zagovornik „proterivanja“ MMF-a iz Srbije. Taj njegov stav je u međuvremenu evoluirao, pa će zato kontinuitet lako uspostaviti ministar nansija koji već desetak godina ima dobro iskustvo u saradnji sa MMF-om.
Kontinuitet članova nove vlade može da bude i u trošenju budžetskih para. Upravo su svi sadašnji glavni akteri bili u vlasti i pre četiri godine kada su iz budžeta krenula povećanja penzija, pa subvencije za propala državna i društvena preduzeća, pa pojavljivanje države kao spasioca bankrotiranih firmi iz neuspelih privatizacija, pa subvencije za kredite građanima i privredi.
A tek kad se pređe na personalni kontinuitet nove vlade, onda stvari stoje još čvršće. Tu su, u porodičnom kontinuitetu, otac Jovan i sin Milan Krkobabić, predsednik i potpredsednik PUPS-a. U profesionalnom kontinuitetu otac Jovan će zadržati potpredsedničko mesto u Vladi Srbije, kao i sektor penzija. Sin će, možda, imati mali diskontinuitet, jer neće biti na visokoj poziciji u gradskoj vlasti, ali će dobiti „utešnu nagradu“, na primer, neko javno preduzeće, čime bi trebalo da bude zadovoljan.
A da li će građani biti zadovoljni? Ko njih pita. Imali su demokratske izbore, pa su glasali kako su hteli. Dobili su ono što su izabrali. Sada neka čekaju, kontinuirano
Opširnije u štampanom izdanju
