Još kad su u martu, posle proglašenja pandemije izazvane korona virusom, gotovo sve države sveta, a i međunarodne institucije, počele da najavljuju da će mnogo para morati da se štampa kako bi se ublažila nadolazeća globalna recesija, bilo je jasno da su otklonjene sve barijere kojima se ograničava rast javnog duga.

Piše: Radojka Nikolić

Sada je opravdanje tu – štete su toliko velike, sve oblasti ekonomije i privrede su pogođene, što posredno što neposredno, nema drugog rešenja – moramo se zaduživati.

Međutim, nije isto kad se zadužuje Amerika i kad se zadužuje Srbija. Zato, nije mi problem što će zbog novog zaduživanja SAD povećati javni dug sa 106,9 odsto BDPa na 120 odsto, Velika Britanija sa 80,7 na 100 odsto, Japan, koji već decenijama pliva na dvostruko većem javnom dugu od svog BDP-a, pa će sada povećati dug na 250 odsto, ili što će nemački javni dug sa 59,8 odsto BDP-a skočiti na 75 odsto, a francuski sa 98 na 116 odsto. Ne, nismo svi izjednačeni u problemu koji imamo sa javnim dugom. Jer, pomenute države su, najčešće, “kreatori” i ekonomskih i društveno-političkih tokova, pa je jasno da i svoj javni dug mogu da “kreiraju” kako žele. Ali, naš problem je veći. Jer, niko nije raspoložen da toleriše srpski javni dug čim pređe zakonsku granicu, koja kod nas iznosi 45 odsto BDP-a (ta činjenica je, izgleda, odavno zaboravljena).

Dakle, kada je javni dug Srbije 2014. godine premašio 70 odsto učešća u BDPu (a sledeće godine, po inerciji, nastavio da raste do 74 odsto!), država je smanjila plate u javnom sektoru i penzije i to smanjenje je trajalo tri godine. Mnogi su se bunili, računali koliko ih je država oštetila, koliko im je uzela. Sve uzalud. Kako je jednom rekao tadašnji ministar finansija Dušan Vujović, bila je to – “žrtva sa smislom”. Istina, javni dug smo sveli na oko 50 odsto BDP-a u 2019. godini. I evo, taman da malo podignemo glavu, pošto smo se već “žrtvovali sa smislom”, kad – stiže korona 2020. koja našim životima, i bukvalno, oduzima svaki smisao.

Srpski javni dug korona već uvećava kontinuirano, što ćemo tek osetiti u narednim godinama. Čak i pre 2027. godine, kada na naplatu dospevaju državne obveznice za one prve dve milijarde evra koje smo uzeli početkom maja ove godine, uz kamatnu stopu na naše obveznice od 3,37 odsto, a za kojima je vladala velika potražnja investitora, kako su saopštili predstavnici srpskog Ministarstva finansija. Kako i ne bi. Oni međunarodni investitori koji su kupovali, na primer, mađarske obveznice, koje su se prodavale tih nedelja (na rok dospeća šest godina), dobijali su kamatu od samo 1,12 odsto. A kod nas – galantno. Tri puta više. Kako ono beše – “Kad je beg bio cicija”…

Međutim, ne cicijašenje, nego siromaštvo je ono što može da nas čeka posle tolikog povećanja javnog duga. Jer, dug se mora vraćati, to je lekcija koju živimo već decenijama unazad. A kad se dug vraća – “steže se kaiš”! Naučili smo to ubrzo posle Titove smrti (1980), u vreme savezne vlade Milke Planinc 1982. godine. Tada je prvi put ušao u modu taj slogan sa kaišem i, evo, ne izlazi iz mode ni danas. A u svakoj štednji i vraćanju javnog duga, zna se, najviše stradaju najsiromašniji slojevi društva. Čak i ako se uspostavi privredni rast, višak dohotka odlazi na vraćanje dugova, pa je rast životnog standarda – nevidljiv. A siromaštvo sve vidljivije, kao što se to dogodilo posle globalne krize 2008. godine. Pošto će kriza 2020. biti veća, takvo će biti i siromaštvo. Pa, pošto ćemo korona dugove dugo vraćati, nećemo morati da ih se sećamo. Oni će narednih godina biti naša svakodnevica, naša realnost.

U ovom broju još i …

• JELENA GALIĆ, PREDSEDNICA IZVRŠNOG ODBORA AIK BANKE: Digitalni servisi su velika prednost u uslovima pandemije
• PRERADA NAFTE U 21. VEKU: Kako domaća rafinerija uspeva da drži korak sa evropskim
• JELENA RISTIĆ, DIREKTORKA ZA TRŽIŠTA SRBIJE, CRNE GORE I BIH U KOMPANIJI MASTERCARD: Dolazak Apple Pay-a važan za rast bezgotovinskih plaćanja u Srbiji
• SAŠA LEKOVIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR TEHNIKE TELENORA: Telenor mreža među Top 30 najboljih na svetu
• BIZNIS FORUM: LETNJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA
• BIZNIS DODATAK: ANKETA MAGAZINA BIZNIS O ZNAČAJU BRENDA:
• CONTINENTAL U SRBIJI NAJAVLJUJE NOVU INVESTICIJU: Do kraja ove godine u Novom Sadu savremena fabrika
• FIRMA “RISH SHOES” IZ TOPOLE – KANDIDAT ZA ŽIG “ČUVARKUĆA”: Od „oficirki“ do izvoza modne obuće
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2020.