Ikonačno je nemački trgovinski lanac Lidl 11. oktobra 2018. godine otvorio svoje prodavnice u Srbiji – 16 u istom danu.

Euforija i haos koji su pratili ovo otvaranje ostaće u sećanju i na društvenim mrežama toliko dugo dok ih ne potisne neka nova poražavajuća slika našeg mentaliteta i naše stvarnosti, mada će biti teško da se ponove toliko ponižavajuće slike otimanja pilića, jer su bili jeftini. Kilogram tog mesa koštao je samo 120 dinara (oko 40 odsto niže od prosečne cene). Doduše, bilo je i jeftinijeg šećera, banana i čokoladnog krema, ali su o srpskom mentalitetu i standardu najviše progovorili pilići. Slika je višedimenzionalna.

Posmatrano iz ugla tržišne konkurencije, dolazak Lidla na srpsko tržište je bio neophodan i kamo sreće da se to dogodilo i ranije, jer u Srbiji već duže od decenije dominiraju dva trgovinska lanca: Delez sa 20,6 odsto učešća i Merkator sa 15,98 odsto učešća, dok ostali manji (DIS, Aman, Univereksport i Gomeks) zauzimaju od dva do iznad tri odsto tržišnog učešća (zbirno iznad 12 odsto učešća). Sve ostale trgovine čine oko 51 odsto tržišta, bar tako su pokazali nedavno objavljeni podaci Komisije za zaštitu konkurencije Srbije. A međunarodno iskustvo pokazuje da je potrebno da postoje najmanje tri velika „igrača“, da ne bi bilo monopola, duopola i sličnih nepisanih dogovora među trgovcima. Dakle, Lidl će uticati pozitivno na tržišnu konkurenciju, te će svojom ponudom i privlačenjem kupaca doneti niže cene i kod konkurencije.

I dok se to ne dogodi, dok ne vidimo na delu kako radi tržište, za šta će biti potrebno bar nekoliko meseci, otvaranje prvih Lidlovih prodavnica ponudilo je skandalozne slike ljudi koji se otimaju za piliće. Zašto se to dogodilo, odgovor se može potražiti i u našem mentalitetu, ali i u potezima trgovaca koji imaju specijalne ponude da „časte“ potrošače za otvaranje. Što se tiče našeg mentaliteta, ako bismo bili iskreni, morali bismo da priznamo da se ubrajamo u one nacije koje mnogo vole da dobiju nešto džabe ili po nižoj ceni. Svako veliko sniženje i besplatna podela nečega će to potvrditi. Setite se samo besplatnih podela sadnica japanske trešnje iz 2011. godine – i tada je nastao haos, otimanje i povređivanje. Ali, uz takav mentalitet ide i žalosna istina da više od 20 odsto stanovništva Srbije živi ispod granice siromaštva, odnosno nema dovoljno novca za normalan život. Ako ukrstite te dve okolnosti – grabežljivi mentalitet i tešku materijalnu situaciju, lako ćete doći do razgrabljivanja pilića u Lidlu.

Jer, trgovina Lidl je u Hrvatskoj otvorila svoje prve prodavnice još 2006. godine (sada ih ima više od 90), pa potom u Sloveniji 2007. godine (tamo ih do sada ima više od 50), a nigde se nije dogodio sličan skandal sa razgrabljivanjem robe kao u Srbiji 11. oktobra 2018. godine. Naravno da uzrok tome može biti i značajno viši nivo životnog standarda koji imaju Slovenci, i nešto viši nivo standarda u odnosu na nas koji imaju Hrvati, ali je uzrok i u mentalitetu naših severnijih i zapadnijih suseda koji u takvim prilikama pokazuju malo više dostojanstva nego mi.

Priča o ovome bi mogla biti veoma duga, ali za kraj, jedna dobronamerna poruka svim trgovcima koji ubuduće otvaraju svoje prodavnice u Srbiji – nemojte deliti hranu gladnima i halapljivima u gomili, a ako to činite, onda bar uradite organizovano i na kasi. Jer, u svakom narodu, a pogotovo u srpskom, uvek će biti i gladnih i halapljivih, koji će razgrabiti i bezvredniju robu od pilića i šećera.

Ako mi to ne umemo da uradimo sami, ponudite nam bar vi, koji dolazite iz razvijene Evrope, malo više dostojanstva.

---

U ovom broju još i …

• METALAC DOMAĆIN PANELA INDUSTRIJA 4.0 – NOVA INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE: Inoviraj, automatizuj i digitalizuj – ili te nema
• SAP WEST BALKANS O REŠENJIMA ZA UPRAVLJANJE KOMPANIJAMA Veštačka inteligencija će regrutovati kandidate za posao
• ISKOSA GLEDANO: Žene i deca
• ARTUR TUREMKA, GENERALNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTA BALKANA, MASTERCARD Beskontaktna tehnologija u Srbiji raste 154 odsto godišnje
• POSLOVNA SAZNANJA: Koliki može biti vaš subjektivni osećaj stresa
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (5): Kako se i kada pravi zaokret u poslovanju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2018.