Ako u ovoj godini ostvarimo rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva odsto, biće dobro – ponavljaju srpski ekonomisti sada, sasvim pri kraju trećeg kvartala 2017. godine.
Piše: Radojka Nikolić
To znači da je prilično izvesno da Srbija neće ostvariti rast od tri odsto BDPa, koliko je procenjivano i očekivano krajem prošle godine. I zato nam sada izgledaju daleke procene s početka juna ove godine kada je Svetska banka (5. juna) povećala projekciju rasta BDP-a Srbije, najavljujući da će rast iznositi tri odsto! Ali, kod međunarodnih finansijskih institucija se to često dešava. Dok im stignu svi izveštaji „sa terena“ i dok se obrade, pa dok budu spremni za saopštavanje javnosti, prođe i po nekoliko meseci. Tako je i ova procena saopštena u junu, možda pripremana još u martu, kada su očekivanja bila velika.
Što veća očekivanja, to veće i razočarenje kada se ne ostvare – kaže iskustvo. Ali da vidimo koliko nas to košta, odnosno kako to izgleda kada se procenti pretvore u novac. Srpski BDP je u 2016. godini iznosio nešto iznad 30 milijardi evra. Da je u 2017. godini ostvaren rast od tri procenta, i privreda i građani živeli bi sa povećanim raspoloživim novcem od oko 900 miliona do jedne milijarde evra. Ako, međutim, bude ostvaren rast od dva odsto BDP-a, bićemo kao društvo i ekonomija bogatiji za oko 600 miliona evra nego u prethodnoj godini. Dakle, jedan odsto BDP-a vredi trenutno oko 300 miliona evra, pa ako je minus onda imamo za toliko manje, a da je rast imali bismo za toliko više. Što bi rek’o Alan Ford – Ako kaniš dobiti, ne smeš izgubiti.
Možda nekome i ne izgleda da ćemo toliko mnogo izgubiti što je BDP manji za jedan odsto od očekivanog. Ali tih 300 miliona evra BDP-a koje nećemo imati u 2017. nije baš zanemarljivo. To je približno godišnjem iznosu srpskog agrarnog budžeta. Ili, godišnji izvoz oružja koji Srbija ostvari takođe se kreće oko 300 miliona evra. Ili, kompletna kupovina vozila na lizing u Srbiji vredela je pre dve godine 300 miliona evra. Moglo bi da se pronađe još mnogo primera, ali je suština u tome da se izgubljeno teško može nadoknaditi, pošto nije isto da li rast BDP-a sledeće godine ide sa ovogodišnjeg dostignutog rasta od dva ili od tri odsto.
Zašto se dogodilo da ove godine ne ostvarimo planirani rast BDP-a od tri odsto, prvi razlog je suša i posledično gubici u poljoprivredi a drugi veliki pad u proizvodnji struje u prvom ovogodišnjem kvartalu – navode i ekonomisti i predstavnici države.
U tome verovatno ima istine, ali su problemi mnogo vidljiviji iz ocena koje je nedavno dao Sebastijan Sosa, predstavnik MMF-a u Srbiji. Prema njegovim rečima, ekonomija Srbije je još pod velikim teretom velikog i neefikasnog javnog sektora i visoke stope rada u sivoj zoni. MMF navodi da je neophodna racionalizacija i modernizacija poreske administracije, veća transparentnost i predvidivost naknada i dažbina, bolja efikasnost i nezavisnost pravosuđa kao i modernizacija obrazovanja.
„Neophodno je popraviti kvalitet administracije, poboljšati javnu infrastrukturu i upravljanje javnim investicijama da bi ti projekti donosili veće stope povraćaja, kao i ojačati borbu protiv sive ekonomije“, rekao je Sosa na konferenciji za medije u Beogradu 6. septembra.
On je naveo da je država generalno smanjila subvencije javnim preduzećima, ali i dalje povećava garancije za njihove kredite. „Postoje zbog toga rizici za državu koji dolaze iz javnih preduzeća jer je prošle godine iz državne kase plaćen dug Petrohemije prema Srbijagasu, a možda će se pojaviti još neki dugovi tih preduzeća”, rekao je Sosa.
Još je pod znakom pitanja da li ćemo sledeće godine imati aranžman sa MMF-om ili ne, ali je sve jasnije da samo od države zavisi da li će sređivanjem stanja u javnim preduzećima omogućiti veći privredni rast sledeće godine. Da ne ostanemo na začelju liste država regiona po ostvarenim stopama rasta BDP-a, što nam se već dogodilo ove godine.
U ovom broju još i …
- Marko Čadež premijerki uručio analizu primene propisa
- ODRŽIVI RAZVOJ I POSLOVANJE U BUDUĆNOSTI: Savremeno društvo želi odgovornije kompanije
- BEOGRAD PRVI PUT DOMAĆIN KAIZEN KONGRESA: Da radimo kao Japanci
- MK MOUNTAIN RESORT – LIDER KONGRESNOG TURIZMA: Sve privlačniji dodatni sadržaji u turizmu
- PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (1): Zlatno doba srpske lantropije
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2017.
