Prosto je neverovatna brzina kojom smo naučili lekciju o aktuelnoj svetskoj ekonomskoj krizi. Prvo je dostigla maksimum prošle jeseni, pa je od finansijskog prešla u realni sektor tokom zime, a ovog proleća se već pripremamo za vreme posle krize, što će biti 2010. ili 2011. godine. I zbog toga nas je već zahvatio optimizam! Pa, ova kriza i nije tako strašna. Ili, kako kaže potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić: „Ova kriza je već na početku njenog kraja“.
Piše: Radojka Nikolić
Uz optimizam, logično, idu i pare. A njih ima na sve strane – stižu povoljni krediti iz EIB, EU, EBRD, MMF, Svetske banke i svih ostalih banaka ili fondova koji mogu da potpisuju neki papir koji se može unovčiti. Tu je, dakle, sasvim blizu i kraj krize. A šta posle?
„Posle okončanja krize, najkonkurentnije privrede u svetu biće one u kojima će građevinska dozvola moći najbrže da će dobije, u kojima će procedura za registraciju moći najbrže da se završi i gde će svojinski odnosi biti jasni. Ukoliko to završite sada, sigurno ćete 2010. i 2011. godine biti vrlo zanimljivi stranim ulagačima“, rekao je Kameron Manter, ambasador SAD, u intervjuu za Magazin Biznis, neposredno pre okončanja svoje diplomatske funkcije u Srbiji.
„Vaša zemlja definitivno spada u grupu zemalja koje imaju ogromne razvojne potencijale, ali je i činjenica da oni nisu dovoljno iskorišćeni. Vaša vlada trebalo bi da se okrene pravnim reformama, odnosno da poradi na onim zakonima koji će umnogome promeniti ovdašnju investicionu klimu“, rekao je Manter.
Dragan Nikolić, generalni direktor kompanije „Tigar”, kaže da „na krizu, pa ma kako ona bila teška i dugotrajna, sigurno ne treba reagovati panično, niti sa strahom. Pristup mora biti racionalan. U ovim uslovima posebna je odgovornost na vodećem menadžmentu da pravilno prilagodi ciljeve i strategije, kao i da se priprema za period posle krize“, rekao je Nikolić za naš magazin.
I Nemanja Popov, generalni direktor Centroproizvoda, kaže da su okolnosti u svetu toliko bitno promenjene zbog ekonomske krize, da nema rme koja nije prilagođavala planove novoj situaciji. Ali, kriza je ujedno i šansa i to baš za mala i srednja preduzeća koja su likvidna i koja nemaju kreditna zaduženja. Do sada ni jedna kompanija ne bi tako lako pustila nekog drugog na tržište, ali je kriza dovela do toga da veliki broj rmi bira defanzivu i čeka smirivanje na tržištu. Zato mi želimo da pokušamo da ovu krizu preokrenemo u našu šansu. Ubrzali smo regionalizaciju i u tom smislu su nam planovi promenjeni“, rekao je Popov.
I dok Slaven Živić, generalni direktor aranđelovačke kompanije „Knjaz Miloš”, kaže da je kriza dovela do „smanjenja konzumacije aširanih voda, u Srbiji i u regionu, jer ljudi raspolažu manjim količinama novca i racionalnije ga troše“, Živanko Mihailović, vlasnik kompanije Fenster As, iz Šapca, ovu krizu ne posmatra kroz tamne naočari. „Ne mislim da će ovo stanje imati mnogo teške posledice za Srbiju i srpsku privredu. Naše banke su likvidne, životni standard nizak, a sticajem prilika, navikli smo i da trpimo. Situacija bi bila daleko strašnija da, na primer, imamo standard Nemaca, a srpsku privrednu aktivnost. Ovaj moj stav nije širenje lažnog optimizma, ali ne treba ni sejati strah među ljudima, naročito ako se zna da glavni problem u Srbiji nije nedostatak poslova, već njihovo masovno neplaćanje“, rekao je Mihailović.
U lekcije o krizi najbrže se uključio dr Isak Adižes, koji je još pre tri meseca izašao sa knjigom „Kako upravljati u vreme krize“ (čije delove prenosimo u okviru biznis feljtona). Tako Adižes navodi da je Henri Kisindžer jednom prilikom rekao da problem koji se ne leči predstavlja ”krizu na čekanju”. „Na primer, svetska nansijska kriza u koju smo zapali, nije se rodila prošle nedelje niti prošlog meseca. Počela je sa problemima koji se dugo nisu rešavali. Problemi su nalik senkama: ako se okrenete i počnete da ih jurite, one od vas beže. Ali, ako vi bežite od njih, one vas jure i pre ili kasnije će vas sustići.”
Drugim rečima, ako zanemarujemo naše probleme i ne rešavamo ih dovoljno brzo, oni će postajati sve veći i veći. Prepoznajete li u tome negde Srbiju? Sa krizom ili bez nje? Pa, koliko će nam onda pomoći instant lekcija o krizi koju smo upravo naučili? Videćemo 2010. godine. A možda i 2011.
