Neće biti ni prvi, a ni poslednji put da jedna vest stigne tako iznenadno, pa da vrlo brzo sve uđe u normalne tokove, kao da je tako nešto bilo i očekivano. Razume se, reč je o ostavci guvernera Radovana Jelašića koju je on iznenada podneo 23. marta „iz ličnih razloga“.
Piše: Radojka Nikolić
Vest je imala i svoju dramsku liniju: za to nisu znali ni njegovi najbliži saradnici u centralnoj banci, nije znao ni partijski kolega Dinkić, a o premijeru Cvetkoviću da i ne govorimo. On je potpuno bio iznenađen. Ali, hvala bogu, svi su tu iznenadnu vest dočekali „na nogama“, spremni za sve što ih čeka dalje. Puna dva dana svi srpski mediji, od elektronskih do štampanih, nisu imali problema šta da stave kao naslovnu temu – ostavka guvernera Jelašića.
I još se pošteno nisu ni načudili otkud da baš sada podnese ostavku i kakvi to mogu biti „lični razlozi“ kad, odmah je počelo licitiranje – a ko će biti novi guverner? Ko zna koliko bi to licitiranje trajalo da premijer Cvetković nije presekao i već 20. dana od iznenadne ostavke guvernera Jelašića, istakao pretendenta – prof. dr Dejana Šoškića, inače predsednika Saveta Narodne banke Srbije i člana Ekonomskog saveta Vlade Republike Srbije. Procedura izbora guvernera se nastavlja, ali iznenađenja kao da više nema.
Meni, lično i profesionalno, sa prilično godina radnog iskustva i posmatranja, po službenoj dužnosti, onoga što se dešava u centralnoj banci Srbije, kad god neko pomene guvernera, bilo da je reč o smenjivanju ili postavljanju, prva asocijacija su – pare. Koliko pamtim, svi guverneri su dolazili i odlazili zbog para – ili neće da daju pare ili dolaze da daju pare. I uvek su oko imenovanja guvernera bili važni politički uticaji. Evo, na primer, na samom početku rada Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije 1884. godine (o čemu u ovom broju Magazina Biznis imamo specijalan dodatak) bilo je problema sa postavljanjem guvernera. Ondašnje srpske vlasti su banku osnovale po uzoru na belgijsku centralnu banku, u tome im je pomagao ekspert iz Belgije Šarl Bošman (došao je u januaru 1884. godine, na nekoliko meseci) a onda je, godinu dana kasnije, u januaru 1885. godine zapomagao svom guverneru u Belgiji: hteo bi on da se vrati nazad, misiju u Srbiji je obavio, ali srpske vlasti nikako da se dogovore oko novog guvernera… Sve je, ipak, srećno okončano već u martu te godine…
A kad je reč o parama u prošlosti i sadašnjosti, drugi guverner koga se sećam je Dragoslav Avramović. Iako je bio označen kao čovek koji je zaustavio hiperin aciju i kao tvorac novog dinara, uz nadimak „super deka“ oteran je iz monetarne vlasti u maju 1996. godine, pošto je već mesecima govorio „Neću da štampam pare!“… Bolje da se ne podsećamo.
Dakle, kad je o guvernerima reč, uvek su pare u pitanju. Uvek je pitanje kako raspolažu novcem, u svim oblicima, koji im je poveren. Do sada su se, kroz bližu i dalju istoriju, kao dobri čuvari novca pokazali Švajcarci. U vezi sa tim, možda je Radovan Jelašić naučio od njih nešto novo što mi ne znamo. Jer, jedna od zvaničnih poseta NBS dogodila se ne tako davno, 1. oktobra prošle godine kada je guverner Nacionalne banke Švajcarske Žan Pjer Rot bio u dvodnevnoj poseti Narodnoj banci Srbije, na poziv guvernera Radovana Jelašića. Guverner švajcarske centralne banke održao je za rukovodstvo i zaposlene u Narodnoj banci prezentaciju na temu “Švajcarska: mala zemlja, monetarno ostrvo”. A na tom “monetarnom ostrvu”, koliko je istorijski poznato, niko ne kaže “Štampaj pare”, nego “Ostavi ovde pare”.
U Srbiji, međutim, mnogi još nisu naučili tu kratku, eliptičnu i veoma poučnu rečenicu. Videćemo kako će se prema njoj odnositi novi guverner.
Opširnije u štampanom izdanju
