Godina 2015. verovatno će biti jedna od onih u kojima ćemo se najčešće pitati – gde su pare. Razloga za to će delom biti u tome što su u okviru reformskih mera štednje smanjene plate i penzije, pa će oko 400 miliona evra biti manje u oba oblika potrošnje – i lične i državne.

To smanjenje će se sigurno osetiti. Ali, osim toga, prilično je neizvesno koliko se stranih direktnih investicija u 2015. godini može očekivati. Iskustvo iz prošle dve-tri godine pokazuje da mi obično očekujemo bar jednu milijardu evra stranih investicija, a da se ti planovi baš i ne ostvaruju. Osim, ako se ne promeni metodologija obračuna, kao što je to nedavno urađeno. Tako se sada reinvestirana sredstva kompanija iz dobiti koju ostvaruju, registruju kao – nova investicija. Nova međunarodna metodologija! Gde su pare? – Tu su pare! Nisu otišle iz Srbije, ponovo su uložene – to je nova investicija.

Ne znam da li će nam mnogo pomoći ta nova metodologija, ali kad se pogleda koliko je para ušlo u Srbiju posle 2000. godine, zaista da se čovek zapita – gde su pare?

Naime, prema podacima centralne banke, od 2000. do 2013. godine u Srbiju je ušla 21 milijarda evra stranih investicija. Na primer, nemačke kompanije su uložile 1,7 milijardi evra, a približno toliko investirale su i italijanske kompanije. Među 10 najvećih investitora su i Telenor, Gasprom, Delez, Filip Moris, Štada.

Ali, osim te 21 milijarde direktnih stranih investicija, u periodu od 2000. do 2013. godine stigle su nam i donacije u vrednosti od oko tri milijarde evra. Evropska unija je najveći donator u Srbiji jer je obezbedila bespovratna sredstva od 2,6 milijardi evra. Tim parama su pokušali da nam pomognu u svim oblastima – od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede. Od Sjedinjenih Američkih Država smo, kroz USAID dobili donacije u vrednosti od oko 720 miliona dolara kako bi se stimulisao ekonomski rast, ojačao pravosudni sistem i promovisalo dobro upravljanje u Srbiji.

Kada bi se sabrale strane direktne investicije i donacije za 13 godina, došli bismo do iznosa od 24 milijarde evra, što znači da smo prosečno godišnje imali priliv od nepune dve milijarde evra. Uz to, u prošlih trinaest, četrnaest godina, napravili smo i javni dug veći od 22 milijarde evra. Uprkos stranim investicijama i bespovratnim sredstvima, mi nismo uspeli da u Srbiji ostvarimo pristojan privredni razvoj. I opet smo u ćorsokaku, opet na početku nekih novih reformi, ograničenja, skalnih konsolidacija, opet zavisni od toga da li će nam uspeti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Gde su pare – pitanje je koje ćemo postavljati u naredne tri godine, dok bude trajala skalna konsolidacija, koja će početi reformskom 2015. godinom. Biće teško, naravno, ali što bi rekli u legendarnom stripu Alan Ford: „Ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti“. Inače ćemo ostati tu gde smo, prebrojavati sitniš i pitati se – na šta su otišle onolike milijarde.

---

U ovom broju još i …

• ISTRAŽIVANJE O INDEKSU POSLOVNOG OPTIMIZMA U MSPP: Preduzeća koja posluju sa Nemačkom veći optimisti
• POSLE PREDLOGA NOVE STRATEGIJE RAZVOJA E-UPRAVE U SRBIJI: Potreban državni informatički „autoput”
• EFIKASNA LOKALNA SAMOUPRAVA I SNAŽNA PRIVREDA ZA NISKU STOPU NEZAPOSLENOSTI: U prošle dve godine uloženo 123 miliona evra
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• ODRŽAN FMCG SAMIT U BEOGRADU, U ORGANIZACIJI ČASOPISA IN STORE: Trgovci pred velikim izazovima
• POTREBE KORISNIKA KARTICA GLAVNI PRIORITET ZA KOMPANIJU MASTERCARD: Srpsko tržište rado prihvata inovacije
• KAKO UNAPREDITI SISTEM DONATORSTVA U SRBIJI: Ukinuti PDV na donacije
• REVIDIRANI KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU HOTELA U AUSTRIJI STUPAJU NA SNAGU U JANUARU 2015.: Udobno spavanje i telekomunikacione veze
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Praznici – odmarati ili raditi?
• POSLOVNA SAZNANJA: Novi početak
• FILIP KOTLER I FERNANDO TRIAS DE BES: LATERALNI MARKETING (2): Modifikovanje proizvoda
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2015.