Sećate li se da je početkom marta ove godine na Kopaoniku održan srpski ekonomski forum kojem je prisustvovala gotovo kompletna domaća ekonomska, biznis i politička elita? Ako se sećate, onda ste zapamtili i da je taj tako značajni forum odmah prozvan „srpski Davos“.
Piše: Radojka Nikolić
A Davos je prestižni skijaški centar u Švajcarskoj, gde se jednom godišnje okuplja svetska elita iz biznisa, ekonomije, politike i javnog života. Pa, kad mogu Davos i Švajcarska, onda mogu i Srbija i Kopaonik.
I sve bi bilo u redu kada bi postojao samo Davos i „srpski Davos“ kao velika pričaonica. Ali, Švajcarci nemaju samo Davos. Oni imaju i Ženevu. A u Ženevi je sedište Svetskog ekonomskog foruma koji priprema i objavljuje godišnje izveštaje o stanju u svetskim ekonomijama.
I tako, stiže nama početkom ovog septembra, pola godine posle „srpskog Davosa“, ocena iz Ženeve po kojoj se Srbija srozala na listi svetske konkurentnosti. Izveštaj kaže da se od 133 zemlje sveta koje su rangirane na uporednoj listi najkonkurentnijih ekonomija za 2009/10. godinu, Srbija našla na 93. mestu. To je pad od osam mesta u odnosu na prošlu godinu, kada smo bili na 85. mestu.
Preciznije, u izveštaju je ocenjeno da Srbija ima 11 prednosti i 109 mana. Zato srpski indeks konkurentnosti iznosi 3,77.
Pa kad već imamo 109 mana, koja nam je najveća?
Prema analizi svetskih eksperata, korupcija je najveći problem za uspešno poslovanje u Srbiji. Procentualna zastupljenost korupcije je 14,3 a odmah za njom su i politička nestabilnost (12,5) i finansijska izolovanost od svetskih tokova novca (11,7). A zatim slede: neefikasnost državnog aparata, nestabilnost vlade i inflacija. I to nije sve. Na sedmom mestu loših uticaja na srpsku privredu su kriminal i krađe, a sledeći faktor je loš odnos radnika prema poslu.
A šta je, uopšte, dobro u Srbiji?
Prema analizi Svetskog ekonomskog foruma iz Ženeve, dobre strane i komparativni napredak u srpskoj privredi je kvalitet obrazovanja u prirodnim i društvenim naukama, opremljenost telefonima i kompjuterima, visina poreza i nameta, niske nadnice, snabdevenost i cena energenata. I za kraj liste zadovoljstva: u Srbiji nije veliki rizik od susreta sa nekim opasnim bolestima, malarijom i sidom, pre svega.
Sve to je doprinelo da Srbija zauzme pretposlednje mesto među bivšim jugoslovenskim republikama. Iza nas je jedino Bosna i Hercegovina. Slovenija je, naravno, prva među bivšim ju-republikama. Ona se nalazi na 37. mestu svetske liste sa indeksom 4,55. Da se podsetimo, prošle godine Slovenija je bila na 42. mestu. Napredovala je i Crna Gora. Ona se sa 65. mesta popela na 62. mesto sa indeksom 4,16. I Makedonija je popravila rejting za pet mesta i sada je 84, sa indeksom 3,95.
Na ovogodišnjoj listi konkurentnosti u samom vrhu, TOP 10 su: Švajcarska, Sjedinjene Američke Države, Singapur, Švedska, Danska, Finska, Nemačka, Japan, Kanada i Holandija.
Ali, ne treba gubiti nadu. Svetski ekonomski forum ocenjuje, između ostalog, rad vlade, saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu, otvorenost za inovacije, zaštitu intelektualnih prava.
Upravo se na svemu tome ubrzano radi u Srbiji. Još samo šest meseci, pa će opet doći vreme za „srpski Davos“ na Kopaoniku. A poznato je ekonomsko pravilo: „Što niža baza, to veće mogućnosti za rast“. Srbija već sada hvata zalet, pa je samo pitanje koliko će mesta da preleti do sledećeg rangiranja.
