Kraj ove i početak sledeće godine donosi jedno od najdramatičnijih podsećanja iz neslavne ekonomske prošlosti, nekadašnje jugoslovenske države.
Piše: Radojka Nikolić
Navršavaju se tačno dve decenije hiperinflacije koja je vrhunac dostigla krajem 1993. i početkom 1994. godine, kada je 24. januara zaustavljena „Programom rekonstrukcije monetarnog sistema i privrednog oporavka“ čiji je autor bio Dragoslav Avramović, potom i guverner centralne banke. „Deda Avram“ ili „Super deka“, kako je odmah prozvan i postao veoma popularan u najširoj javnosti, uspeo je da ubedi ondašnji državni vrh da se prestane sa štampanjem para i da se ustanovi „novi dinar“ u vrednosti: jedan dinar – jedna nemačka marka.
Čak i da nije bilo harizmatičnog Avramovića, mašine u topčiderskoj štampariji novca već su se zaustavljale, jer krajem 1993. godine fizički nije mogla da se odštampa potrebna količina gotovog novca. Monetarni slom koji se tada dogodio, objašnjava sledeća brojka: u januaru 1994. godine, inflacija je dostigla 5.578.000.000.000.000.000 odsto godišnje, ili 313,5 miliona odsto mesečno, ili 62 odsto dnevno, ili dva odsto na sat.
I evo tragične dinamike sunovrata dinara na vrhuncu hiperinflacije: 3. januara 1994. godine jedna nemačka marka koštala je 7.000 dinara, a dvadeset dana kasnije, 23. januara košta 15 miliona dinara. Jedna „Politika“ koštala je 3. januara 500 dinara a 23. Januara – dva miliona dinara. Kilogram svinjskog mesa je koštao 4. januara 256.000 dinara a 23. januara 550 miliona dinara. I tako dalje.
„Sve je zapravo u poverenju“, jednostavno je formulisao svoj ekonomski kredo Dragoslav Avramović u vreme kada je započeo svoj Program. Ta ista formulacija, da je „sve u poverenju“, više puta je ponavljana i ovih godina, posle izbijanja globalne ekonomske krize 2008. godine. Za tim poverenjem se i danas traga, jednako kao i za reformama koje će spasiti posrnule ekonomije. Reforme se u Srbiji i danas teško probijaju. Još pre dvadeset godina Avramović je pokušavao da reformiše ondašnji ekonomski i privredni sistem tragajući za, kako je govorio, „ekvilibrijumom cena“, misleći na ravnotežne odnose cena – novca, države, robe. Formirao je ekspertske radne grupe, pravio nove programe i projekte, sve nekako pokušavajući da vlast privoli na promene i na neku, kako je govorio, „pravednu privatizaciju“, ne bismo li konačno, sredinom devedesetih, i mi ušli u tranziciju u kojoj su već bile gotovo sve zemlje u bližem i daljem ondašnjem jugoslovenskom okruženju. I, naravno, poznavajući prirodu ondašnjeg političkog režima, bilo je jasno da mu to neće poći za rukom.
Sada, 20 godina posle hiperin acije i Avramovićevog „Programa rekonstrukcije monetarnog sistema i privrednog oporavka“, stigli smo do sledećeg. Iz prvog dela naziva Programa, na monetarnom planu, rekonstruisani dinar vredi oko 114 puta manje nego kada je nastao 24. januara 1994. godine. Iz drugog dela naziva Programa – za privrednim oporavkom se još traga.
„Ekvilibrijum cena“ nije ostvaren, malo ko ga i de niše na način na koji je Avramović pokušavao da uspostavi vezu između monetarnog sistema i privrednog rasta.
Dragoslav Avramović je davao mnogo intervjua. U jednom od njih kaže da ga je, kada je ušao u probleme tekuće ekonomske politike, frapiralo neznanje. „Veliko neznanje osnovnih elemenata ekonomske politike, koje nas je i odvelo u katastrofu. Nije bilo nikakvog sistematskog, analitičkog napora da se shvati koji su sve elementi u igri, nego je bilo samo pitanje koju brzinu štampanja para izabrati za razne faze ekonomske krize. Nije bilo preduzeto ništa da se vidi mogu li se porezi promeniti, šta kod njih smanjiti i koliko. I nikakva veza između tekuće konjunkture i nekakvog dugoročnijeg pogleda na našu privredu nije bilo“, upozoravao je Avramović pre dvadeset godina.
Da li smo nešto do sada naučili?
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- LOKALNE SAMOUPRAVE – NAJPOUZDANIJI GENERATORI NACIONALNOG RAZVOJA: Efikasna administracija dovodi investitore
- REGIONALNI LIDER MLEKARSKE INDUSTRIJE: Imlek proslavio 60. rođendan
- REZULTATI GODIŠNJEG ISTRAŽIVANJA MASTERINDEX: Srbi uživaju u kupovini na internetu
- PREDSTAVLJENI REZULTATI STUDIJE O DOPRINOSU BANKARSKOG SEKTORA: Banke su stabilan partner državi, privredi i društvu
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- HIPOTERMOMINERALNE VODE – GLAVNA PREDNOST TERMI MARIBOR: Habakuk – medicinski i wellness centar regiona
- OTVORENA ZIMSKA SEZONA NA KOPAONIKU 2013/2014.: Prvog vikenda u decembru – 15.000 gostiju
- BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (4): Ravnoteža između poslovnog i privatnog života
- PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (10): Šta je neophodno za donošenje dobrih odluka
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2014.
