Sva je prilika da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2017. godini dostići oko dva odsto, što je manje od rasta u 2016. godini kada je iznosio 2,7 odsto. Te niske stope rasta BDP-a većina građana Srbije nikako da oseti kao bolji život i viši životni standard, uprkos stalnim najavama najviših predstavnika vlasti da ima napretka na ekonomskom i privrednom planu.

Piše: Radojka Nikolić

Pomaka svakako ima, sa statistikom ili bez nje, primećuje se da se nešto radi i gradi. Uostalom, strane investicije se u Srbiji u 2017. godini procenjuju na oko dve milijarde evra, što znači da se tim ulaganjima otvaraju i neka nova radna mesta. Pa, otkud onda pitanje: da li napredujemo ili zaostajemo.

Ako iskoračimo van granica Srbije, to pitanje se odmah nameće zbog poređenja sa zemljama u našem okruženju. Na primer, dok ćemo mi u ovoj godini imati rast BDP-a od oko dva procenta, Hrvatska će zabeležiti rast od 2,9 odsto, Rumunija od 5,5 odsto, Makedonija (sa svim onim političkim krizama!) rast od 2,2 odsto, Bosna i Hercegovina rast od 2,8 odsto, Albanija od 3,8 odsto, Mađarska od 3,6 odsto. Ako pogledamo malo prema centralnoj Evropi, videćemo rast u Češkoj od 4,2 odsto ili u Poljskoj od 4,1 odsto. Neke od navedenih država već imaju značajno viši nivo životnog standarda od stanovnika Srbije, pa kad se na to dodaju i njihove ovogodišnje stope rasta BDP-a, samo će nastaviti da dalje napreduju.

Mi, očigledno, zaostajemo za državama našeg regiona, a kada ćemo ih stići, veliko je pitanje, uprkos obećanjima za bolju budućnost. Čak i ako zaboravimo na nedavne procene Ekaterine Vostroknutove, ekonomiste koja je učestvovala u izradi analize Svetske banke za zapadni Balkan, da je Srbiji ovim tempom potrebno čak 60 godina da bi se dostigao nivo EU, ima mnogo drugih zabrinjavajućih podataka. Na primer, zabrinjavajuća je naša pozicija na svetskoj rang-listi država po brzini ekonomskog rasta. Na toj listi Srbija je na 162. mestu od 193 države sveta. Nije nam za utehu ni okolnost da nijedna od država regiona nije u prvoj polovini te liste, jer su, ipak, i u toj sporosti – brže od nas.

Ako ostavimo po strani sve te liste i rangiranja iz prošlosti, pa pogledamo budućnost, jer je pred nama 2018. godina, naletećemo opet na, po nas, nepovoljne okolnosti. Naime, prema najnovijim procenama OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), globalna ekonomija će u 2018. godini zabeležiti rast od 3,7 odsto, što je nešto više od rasta koji će ostvariti u 2017. godini, a koji će iznositi 3,6 odsto. Drugim rečima, globalna ekonomija raste, povoljni su uslovi za ekonomski i privredni napredak, kamate će biti povoljne, novca će biti, radiće se više, zaposlenost će padati… Ako globalna ekonomija raste 3,7 odsto, pa onda bi srpska ekonomija trebalo da bude dva do tri puta brža. I to ne samo u sledećoj, nego i u nekoliko narednih godina, da bismo nekako mogli da uhvatimo priključak sa razvijenim ekonomijama sveta, što znači veći nivo standarda stanovništva i veća zaposlenost. Srbiji je to tim potrebnije ako se zna da Švedska, kao jedna od najrazvijenijih ekonomija sveta, ostvaruje i danas stope rasta BDP-a od oko tri odsto godišnje, iako već ima BDP od oko 55.000 dolara po stanovniku. Srbija sa jednom desetinom tog BDP-a po stanovniku (oko 5.500 dolara) nikad neće ni sustići razvijene ekonomije ukoliko nastavi spori rast od dva, tri pa čak i četiri odsto godišnje. Bez trostruko ili četvorostruko većih stopa privrednog rasta od sadašnjih, izvesno je da zaostajemo, a ne napredujemo. Ali, da ostavimo tračak nade. Pred nama je 2018. godina koja će, ko zna, možda nešto i promeniti…

U ovom broju još i …

• KAKO NEDOVOLJNO RAZVIJENE EKONOMIJE TREBA DA PRIMENJUJU EU STANDARDE: Fino štimovanje finansijskih tržišta
• IGOR KALINIĆ: Fleksibilnost ciljeva donosi uspeh
• ISTRAŽIVANJE U OKVIRU PROJEKTA: PODRŠKA ZA „STARTAP GENERACIJU“ – PRILIKE ZA SRBIJU: Kakva je percepcija preduzetništva u Srbiji
• TV SLIKE I PRILIKE: Ne živeti u laži, a ne kazati istinu
• ARTUR TUREMKA: Elektronsko plaćanje u javnom prevozu
• MILAN ZALETEL: Vip uložio više od 965 miliona evra
• SOTIRIS KOSTOUROS: Sva naša ulaganja u proizvodnju i ljude su se isplatila
• NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE ŠIRI POSLOVANJE U REGIONU: Nafta i gas iz Panonskog mora
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (4) Doktor prava i filantrop
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2018.