Emanuel Salinas, šef kancelarije Svetske banke za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, podsetio je početkom oktobra, na prezentaciji izveštaja Svetske banke za Zapadni Balkan u Sarajevu, da bi sadašnjim tempom ekonomskog rasta BiH bilo potrebno šezdesetak godina da dostigne trenutni nivo standarda stanovništva u Zapadnoj Evropi.
Piše: Radojka Nikolić
Ali, kako to može da zvuči suviše obeshrabrujuće, Salinas je ponudio i nešto optimizma: iako je nada faktor koji je teško izmeriti, ona može doneti privredni rast. A nada dolazi iz stabilnog političkog okruženja koje je regionu najpotrebnije, poručio je.
Istovremeno sa prezentacijom izveštaja u Sarajevu, eksperti Svetske banke su objavili presek stanja ekonomija za Zapadni Balkan, i u Beogradu i u Skoplju. Rezultat je isti: ekonomije regiona su usporile rast, u većini država opadaju investicije i izvoz. U ovoj godini privredni rast će iznositi 3,2 odsto, što je manje od 3,9 odsto rasta u 2018. godini… Dakle, napredovanje Zapadnog Balkana “puževim korakom” se nastavlja, što znači da za sada nema ništa od ostvarenja one sugestije Svetske banke da je potreban rast od pet do sedam odsto godišnje, kako bi se, bar tokom naredne decenije, stiglo do nešto višeg nivoa ekonomskog razvoja.
Da li će Evropska unija pomoći da se taj razvoj ubrza? Možda je zato, baš krajem ovog septembra, lansirana još jedna ideja: “Mali Šengen” za tri države Zapadnog Balkana – Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Dok ostaje “slatka tajna” zašto su za početak ovog eksperimenta izabrali baš te tri države od pet koje čine Zapadni Balkan (ostale su još BiH i CG), već su počeli prvi sastanci i najava kako će ta saradnja izgledati. U Novom Sadu su 10. oktobra jedan predsednik (Srbija) i dvojica premijera (Severna Makedonija i Albanija) potpisali deklaraciju o namerama za uspostavljanje “Malog Šengena” između te tri zemlje, kako bi se osigurala primena četiri međunarodno prihvaćene ključne slobode: kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Potpisana deklaracija predviđa formiranje posebnih klastera koji bi omogućili i do deset puta brži promet preko granica. Jer, da podsetimo, prema analizi Svetske banke, zbog čekanja na graničnim prelazima, preduzeća iz regiona godišnje izgube 26 miliona sati. Razlog su neusklađeni sertifikati među ekonomijama na Zapadnom Balkanu.
Ali, ako to ne može da bude mnogo jasno običnom čoveku, ponuđena je ilustracija koristi od “Malog Šengena”: već 2021. godine moći će da se u ove tri države ulazi samo sa ličnom kartom! A posle, u perspektivi, “Malom Šengenu” će se pridružiti i ostale države Zapadnog Balkana…
A vreme teče, godine prolaze, margine između razvijenih i nerazvijenih sve su veće. Mi, na Zapadnom Balkanu ostajemo u trajnom zaostajanju i u neizvesnosti koga ćemo i kada sustići… No, može to da ima i dozu homoreske. Upravo u vreme dok je kod nas aktuelan “Mali Šengen”, svetski mediji su objavili da se u zemlji sa najvećom šoping manijom na svetu, u Sjedinjenim Američkim Državama, šoping centri zatvaraju zbog sve jeftinije onlajn prodaje. Zato trgovinski lanci Amazon, Gep i Kejmart, zatvaraju svoje maloprodajne objekte i otvaraju logističke centre. Jer se procenjuje da će za 10 godina, 85 odsto preduzeća u svetu trgovati samo preko interneta.
A u Srbiji je izgradnja šoping molova u usponu! Za sada postoji oko 40 velikih šoping centara sa oko 220.000 kvadrata, a u naredne dve godine biće izgrađeno još toliko kvadrata novih šoping molova! Jer, računaju investitori, dok do nas stigne taj talas onlajn kupovine iz Amerike… Ihaj! Ima vremena, ljudi će se u Srbiji, na Zapadnom Balkanu i u “Malom Šengenu” dobro napazariti. Što reče Emanuel Salinas – nada može doneti privredni rast. Pa, da se nadamo!
U ovom broju još i …
- U BEOGRADU ODRŽAN 19. EKONOMSKI SAMIT U ORGANIZACIJI TGI GRUPE: Inovacije su prioritet za bankarski sektor
- PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ORGANIZUJE SPECIJALNE OBUKE ZA PRIVREDNIKE: Novo izdanje pravila za međunarodnu trgovinu Incoterms 2020
- REGIONALNA KONFERENCIJA “POVEĆANJE PRODAJE OSIGURANJA U POSTOJEĆIM USLOVIMA“: Čvrsta veza između osiguranja i ekonomskog rasta
- SIEMENS-OVI PROIZVODI ZASNOVANI NA DIGITALNIM PLATFORMAMA ODGOVARAJU NA SVE ZAHTEVE KORISNIKA: Inteligentni elektroenergetski sistemi
- NEVENA PEROVIĆ, RUKOVODILAC SEKTORA PRAVO I COMPLIANCE: Poverenje potrošača stiče se uz fer i transparentno poslovanje
- JESENJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA „LJUDI SA SVRHOM – HR PRAKSE KOJE PRAVE RAZLIKU“: Zašto je važno imati dobar HR sektor
- SAŠA ŠKUNDRIĆ, DIREKTOR DIREKCIJE ZA LJUDSKE RESURSE VOJVOĐANSKE BANKE AD NOVI SAD, OTP GRUPE: Digitalno bankarstvo stavlja HR pred više izazova
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2019.
