Tačno pre godinu dana, krajem 2017. godine, srpsku javnost, a i javnost Zapadnog Balkana, uznemirila je procena eksperata Svetske banke po kojoj će „region Zapadnog Balkana dostići nivo razvijenih zemalja EU za 60 godina, ako raste po sadašnjim stopama od tri odsto“. A što se Srbije tiče, nama je potrebna jedna decenija manje: „Srbiji bi za to bilo potrebno 50 godina, ali bi joj u slučaju godišnjeg rasta od pet procenata bilo potrebno 20 godina“.

Piše: Radojka Nikolić

A da bi se ostvario brži rast, poruka je bila da je potrebno da Srbija nastavi reforme, da poveća produktivnost i zaposlenost, nivo ulaganja i da privreda postane konkurentna.

I evo, na samom smo kraju 2018. godine, Srbija je nastavila reforme, našli smo strateške partnere za sve što se moglo, smanjujemo nezaposlenost, imamo suficit u državnom budžetu, plate i penzije su vraćene na nivo od pre četiri godine kada su smanjene fiskalnom konsolidacijom… Inflacija je niska (jedva do tri odsto godišnje), domaća valuta stabilna, bruto domaći proizvod će u 2018. godini najverovatnije rasti za oko četiri odsto, direktne strane investicije će biti najveće u prošlih desetak godina i dostići će oko tri milijarde evra.

Ohrabrujuće je sve to za naše približavanje razvijenoj Evropi, na onoj višedecenijskoj putanji, ali samo dok se ne pogledaju podaci o tome šta se, u isto vreme, događa u zemljama razvijene EU. Evo, na primer, Slovenija. Dok Srbija u 2018. godini ima rast BDP-a od oko četiri odsto (možda i 4,5 odsto, kako se najavljuje), Slovenija ima rast BDP-a, od oko pet odsto! I to u situaciji kada naš BDP po stanovniku iznosi 5.900 dolara, a slovenački oko 24.000 dolara! Ili Češka, koja će ove godine imati rast BDP-a od 4,5 odsto, ali je njihov nacionalni dohodak po stanovniku premašio 20.000 dolara. Ili, Mađarska: rast BDP-a ove godine oko četiri odsto, a dohodak po stanovniku oko 15.000 dolara. Ili Slovačka: rast BDP-a u 2018. godini 3,5 odsto, a dohodak po stanovniku oko 18.000 dolara. Ili, primer susedne Austrije – rast BDPa u 2018. godini iznosiće oko tri odsto, ali pri BDP-u po stanovniku od 47.000 dolara!

Ukratko, dok se mi radujemo rastu bruto domaćeg proizvoda i našem opštem ekonomskom napretku, rastu i drugi, pa koliko god se mi približavali njima, oni se udaljavaju. Evo, na primer, slučaj sa stopom nezaposlenosti. Srbija je smanjila stopu nezaposlenosti ispod 12 odsto, a kako naši političari ističu, to znači da je prepolovljena stopa u odnosu na stanje od pre sedamosam godina. Na prvi pogled, nominalno posmatrano, jeste tako, jer je stopa nezaposlenosti u Srbiji 2011. godine iznosila oko 24 odsto. Ali, u međuvremenu je (pre oko tri godine) promenjena metodologija izračunavanja stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji, a primena tih novih kriterijuma se i na nas odnosi. Dakle, pošto se nezaposlenost iskazuje drugačije, sada su to manji procenti, pa je i ovih naših sadašnjih oko 12 odsto i dalje visoko u poređenju sa drugima. Jer, stopa nezaposlenosti u Mađarskoj je 3,7 odsto, u Rumuniji 4,0 odsto, u Sloveniji i Bugarskoj po pet odsto, u Nemačkoj 3,4 odsto, u Holandiji, 3,9 odsto… Ako je za utehu, nismo najgori na Zapadnom Balkanu: u Bosni i Hercegovini je stopa nezaposlenosti 18,4 odsto, a u Makedoniji oko 20 odsto!

Ali, slaba je to uteha pred činjenicom da na prostoru koji zovemo Zapadni Balkan, ne samo što približavanje razvijenoj Evropi ide sporo, nego se i postavljaju barijere kao što je suspendovanje CEFTA sporazuma koje je Priština napravila uvođenjem taksi za robu iz Srbije i BiH u novembru 2018… Uz sve druge probleme kojima je opterećen region Zapadnog Balkana, izgleda da su u pravu eksperti Svetske banke onom najavom o ekonomskom napretku za pet-šest decenija. Na našu žalost. Jer, možda mi i nismo toliko neophodni razvijenoj Evropi, ali ona nama jeste.

U ovom broju još i …

• ZNAČAJ UPOTREBE MASOVNIH PODATAKA BIG DATA: Digitalno rešenje za poslovanje budućnosti – Vip Mobility Insights
• ŠTA DONOSI NACRT ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA: Ukida se postupak javne nabavke male vrednosti
• IZ BANKARSKOG UGLA: Stanje i perspektive srpskog finansijskog tržišta
• ANN-KATHRIN HENTSCHEL, VOĐA PROJEKTA NEMAČKE RAZVOJNE SARADNJE „REFORMA SREDNJEG STRUČNOG OBRAZOVANJA“: Kako je i zašto Nemačka pomogla Srbiji u dualnom obrazovanju
• ISKOSA GLEDANO: Novinarstvo iz obdaništa
• TV SLIKE I PRILIKE: Sve ima svoj kraj i novi početak
• EKSPERTI KOMPANIJE KASPERSKY LAB UPOZORAVAJU: Sajber napadi postaju još opasniji u 2019. godini
• POSLOVNA SAZNANJA: Da godina Nova, bude bolja nego ova
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2019.