Na samitu za zapadni Balkan, u Trstu 12. jula, zemlje regiona usvojile su višegodišnji akcioni plan za stvaranje regionalnog ekonomskog područja, kako bi se region bolje ekonomski povezao. Mnogi su to nazvali CEFTA plus.
Piše: Radojka Nikolić
To je očekivana informacija, budući da je Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, već mesec-dva ranije najavljivao i detalje iz tog akcionog plana. Tako smo, na primer, ranije saznali da plan za stvaranje regionalnog ekonomskog područja sadrži četiri elementa i da će omogućiti potpunu liberalizaciju trgovine unutar regiona. To znači uklanjanje carinskih i necarinskih barijera (koje su, inače, dosta korišćene u primeni CEFTA sporazuma), veću mobilnosti radne snage, reformu investicione politike, ukidanje rominga i digitalizaciju.
Detaljnije, ovim novima akcionim planom za formiranje regionalnog ekonomskog područja omogućava se i potpuna liberalizacija trgovine uslugama unutar regiona (osiguranje, bankarstvo, turizam i slično), a da bi se povećala mobilnost radne snage, automatski se priznaju diplome i standardizuju profesije. Zatim, predviđena je reforma investicione politike kako bi region prema spolja izgledao kao zajednička investiciona destinacija. Za široke narodne mase najprivlačnija je ideja o digitalizaciji, odnosno o tome da se postepeno ukine roming u telefoniranju između šest ekonomija zapadnog Balkana: Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova (sa zvezdicom), Makedonije i Albanije.
Akcioni plan treba da bude usvojen u okviru Berlinskog procesa, a zemlje zapadnog Balkana ciljeve treba da ostvare do 2020. godine, dakle za dve do tri godine. Ideja je da se ovom pojačanom saradnjom regiona podstakne rast privrede u regionu, da se poveća zaposlenost, obezbedi rast investicija, izgradi bolja infrastruktura i omogući naprednija digitalizacija. Rečju, da se bolje iskoristi potencijal regionalnog povezivanja.
Sve je to lepo zamišljeno, samo još da se ostvari. A na putu ostvarenja stoje bar dve nedoumice. Prva: da li je CEFTA plus zamena za EU ili ubrzanje na putu ka EU? Druga: da li će i kada ovo regionalno ekonomsko povezivanje moći da nas pomeri sa sadašnjeg nivoa životnog standarda koji je za oko 70 odsto niži od proseka EU?
Prva nedoumica mora biti povezana sa političkim uslovljavanjima, bar to pokazuje dosadašnje iskustvo, pa da je ostavimo – političarima. Ali ova druga, koja ima ekonomski prizvuk, ukazuje na značajno siromaštvo zemalja zapadnog Balkana u poređenju sa razvijenim državama EU. Toliko je veliki jaz, da je pitanje da li se, sa sadašnjim stopama ekonomskog rasta, možemo približiti razvijenima čak i za narednih deset godina.
To obeshrabruje, ali upravo na to ukazuje realna ocena koju je nedavno dao Bas Baker, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za centralnu i istočnu Evropu. Prema njegovima rečima, javni dug je i dalje visok u zemljama jugoistočne Evrope, a privredni rast koji se sada ostvaruje na nivou od oko tri odsto, posledica je evropskih i svetskih cikličnih kretanja. Stoga, kada taj talas prođe, pitanje je da li će se rast nastaviti. Jugoistočna Evropa ima veliku stopu iseljavanja što znači da odlazi radno sposobno stanovništvo, naveo je Beker i upozorio da će se to odraziti na rast BDP-a. „Sada značajno zaostajete za razvijenom Evropom. Prema istraživanjima, građani Srbije su 70 odsto siromašniji od proseka EU, a stanovnici BiH 75 odsto“, naveo je Baker, učestvujući u razgovorima na junskom Samitu ministara finansija u Bečićima, u Crnoj Gori.
Posle takve realnosti, teško je biti optimista i verovati u CEFTA plus.
U ovom broju još i …
- DRUŠTVENA ODGOVORNOST KAO STRATEŠKO OPREDELJENJE: Poslovanje i dobrobit zajednice
- JUBILEJ HE „ĐERDAP 1“ – USPEŠNIH 45 GODINA: Petina struje stiže sa Dunava
- ZAŠTO JE RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA VAŽAN ZA SRBIJU: Kreativnost i ideje tri zaljubljenika u biznis
- SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO (2): Digitalna transformacija je važna za banke
- REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Novi format revizorskog mišljenja
- MENADŽERSKI VODIČ: Lekcije sa osmehom
- DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (2): Kako da prihvatite i kontrolišete konflikt
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2017.
