Ne daj bože da se nešto desi do januara 2010. godine, pa da kojim nesrećnim slučajem opet „izvisimo” za “beli šengen”. Ako se to dogodi, propašće glavni argument koji je sredinom jula 2009. godine najavio premijer Mirko Cvetković kao najveći uspeh Vlade Srbije u prvih 100 dana rada Vlade. Bilo bi zaista šteta. I zbog samog šengena i zbog vremenskih relacija koje on obuhvata. Pogledajte samo raspon: Vlada formirana u julu 2008. godine, sumira rezultate jednogodišnjeg učinka u julu 2009. godine u okviru kojeg je “beli šengen” iz januara 2010. godine. Ako bude. A sigurni su da će biti, pa ga zato i najavljuju i već sada ubrajaju u najveći uspeh svog jednogodišnjeg rada.
Piše: Radojka Nikolić
Baš se nešto rastegla ta jedno-godišnjica. Gotovo kao žvaka. Kao ona reklama za žvaku “Mi delimo osmehe”.
Ali, ako ćemo baš da poštujemo vremenske odrednice i ličnosti, o putovanju bez viza i „beloj šengen” listi posle 5. oktobra prva je govorila Aleksandra Joksimović, tada zamenik ministra spoljnih poslova SRJ. Već od decembra 2002. godine Joksimovićeva je kao jedan od ciljeva isticala – što pre na pozitivnu šengensku listu! Tako smo na vreme uhvatili zalet za „beli šengen”. Ali, već u oktobru 2003. godine Joksimovićeva, koja je rukovodila Radnom grupom za usklađivanje viznog režima SCG sa EU i zemljama Šengena, izjavljuje da ćemo morati da sačekamo na „beli šengen” do 2005. godine…
I tako dalje. Menjali su se oblici države, razdružila se i SCG, promenile su se mnoge vlade, formirale se nove radne grupe, a nas, evo opet u redu za “beli šengen” koji će biti uspeh sadašnje vlade u prvoj godini njenog rada, pod uslovom da ga dobijemo u drugoj godini njenog rada.
Kad god se ovako nešto dogodi, uvek se setim bivšeg direktora Telenora Srbija, Stajn Erik Velana koji je pre odlaska iz Srbije poručio Srbima da vlast treba propitivati, bez straha i snishodljivosti, jer, zapravo, vlast i živi od novca koji stvaraju poreski obveznici. Ili, kako je rekao Velan: “Ne treba da vlast najpre nešto obeća, pa da onda radi na tome, već da uradi, stvori nešto, pa tek tada govori o tome”.
“Beli šengen” je baš takav slučaj. Naša vlast ga je uporno, dugo i strpljivo pripremala, od 2002. do 2009. godine i evo, obezbedila ga je – u januaru 2010. godine. Ako bude. A, kažu, biće sigurno.
Kako, onda, učinke vlasti ocenjuju oni koji nisu u vlasti. Oni koje zovemo analitičari, kritičari, eksperti… U intervjuu za Magazin Biznis, Miroslav Prokopijević kaže da će decenije biti potrebne da se u malim koracima reformišu država i poslovno okruženje ili da se značajnije smanji nivo korupcije.
”Kada ova kriza jednom prođe, novac će biti skup, neće biti donacija, a ni prihoda od privatizacije, koja će do tada biti završena, bar kada su u pitanju profitabilne firme. Zato se moraju značajno unaprediti pravila igre u Srbiji, ako se hoće ekonomski rast i pristojan život”, kaže Prokopijević. On podseća da Srbija kao poslovno okruženje treba da bude konkurentna u odnosu na rivale, da bi u Srbiji bilo nekih značajnijih ulaganja. ”Ako se te reforme poslovnog okruženja i države ne izvedu, Srbija će biti stagnantna privreda, koja će sve više zaostajati ne samo za razvijenijim zemljama, nego i za većinom suseda”. Ali, mnogo je vremena izgubljeno, takve reforme se više ne mogu izvesti brzo, smatra Prokopijević, tako da ćemo sa problemima koje danas vidimo, živeti dugo…
Ali, zato smo dobili ”beli šengen”. Odnosno, kao da smo ga dobili. Jer, već je uključen u uspehe vlade u prvoj godini rada. A dobićemo ga u januaru 2010. godine. Pa, kad onda krenu naši nezaposleni sa ”belim šengenom” u beli svet… Odmah će da nam padne stopa nezaposlenosti a povećaće se stopa produktivnosti. Zar to, zaista, nije najveći učinak Vlade?! Eto zašto je sve važan ”beli šengen”.
