Младен Кременовић, власник фирме “Лиграп”, и његови мајстори израђују црквена звона тешка и до две тоне
По технологији која се вековима није мењала, власник фирме „Лиграп” и његови мајстори, у селу Белосавци, подно Опленца, производе црквена звона, свећњаке, крстове и друге предмете за храмове, али и разне алате. Тако су недавно за руски гигант „Ладу”, из Тољатија, испоручили вредне алате. У асортиману имају и бројне производе које израђују по жељи купаца.
До сада је Младен у својој ливници, са петнаест запослених мајстора, излио око три стотине звона. Она красе бројне манастире и храмове у земљи и иностранству: Црној Гори, БиХ, Македонији, Хрватској, Канади, Аустралији, САД и многим европским земљама.
– Звона прате људски род и у радости и у жалости. Весели ме што се звук звона враћа. Ја ту појаву називам – повратак својим коренима. Наша звона красе манастире Кувеждин, Милешева, Бошњане, Житомислић, Добрун и многе друге, али и храмове у Вршцу, Инђији, Старој Пазови, Београду, Сарајеву, Зајечару, Руднику, Орашцу, Торонту, Младеновцу, Ваљеву, Земуну и Мећавнику (Мокра гора), каже власник фирме Младен Кременовић.
Посао на ливењу звона је доста тежак, јер се ради на стари занатски начин. Тако се ради чак и подешавање звука.
– Обишао сам многе метрополе света у потрази за књигама о црквеним звонима. Нажалост, пронашао сам на сајмовима само две-три књиге. Код нас о звонима ништа није записано. Уздам се у стара искуства мајстора-ливаца. Гаранција наших производа је квалитет и двадесетпетогодишње искуство у овом послу, објашњава наш саговорник.
Младен Кременовић сатима може сабеседницима да говори о црквеним звонима. Како вели, људи треба свим својим бићем да осете њихов магични звук, па ће им тако заувек остати у срцу. Кременовић је велики дародавац звона и у томе је несебичан, иако им је производна цена 12 евра по килограму.
– Звона су гласници рађања, крштења, венчања, празника, па нажалост, и ратова и умирања… Звона буде народ који се враћа коренима, што ме радује, као и изградња пет стотина храмова у Србији. Испуњава ме срећом и сазнање да се звона са ознаком „Кременовић” свакодневно оглашавају у око три стотине села и градова широм планете, прича Младен.
Наш саговорник намерава да излије црквено звоно тешко пет тона! Таква звона красе само храм Светог Саве у Београду, а Кременовић каже да у ливници постоје техничке могућности да се то изведе. Монтажери су спремни и да то огромно звоно монтирају на звоник неког манастира, ако се појави наручилац.
Мајстори у „Лиграпу” су за свој рад награђени по учинку, а месечна плата за највредније износи и хиљаду евра. Дневно раде по седам сати, добијају топли оброк и надокнаду за превоз до ливнице. Када треба завршити наруџбину, нико не пита за радно време.
Са Младеном у ливници ради старији син Немања, двадесеттрогодишњи машински техничар, заљубљен у компјутере, машинство и – звона. Помаже свим мајсторима у ливници, од израде до монтаже конструкција и звона у храмовима, јер се звона великим камионима превозе до одредишта у Србији и околним државама.
– Мој млађи брат Угљеша (17) похађа Уметничку школу старих заната у Шапцу, па ће нам се и он придружити у послу. Не желимо да разочарамо оца, јер знамо колико је уложио труда и новца да изгради ову велику ливницу, прича Немања.
Породица Кременовић планира и нови производни програм са челиком. За тај посао биће потребно запослити још петнаестак младих мајстора и стручњака. Тако ће и за млађе чланове породице израда црквених звона и даље бити главна делатност.
Бора Његован