Бранко Милошевић, дугогодишњи посленик у спољној трговини, у текстовима Економетра препознао је сараднике на пословима који доносе добробит целој земљи

Само је пуки случај хтео да Бранко Милошевић, матурант књажевачке гимназије, несуђени лекар, а можда и правник, упише Економски факултет у Београду. Та чињеница одредила му је потоњи професионални и животни пут који га је водио диљем целе наше планете.

Постати члан велике, моћне Генексове породице у оно време, почетком седамдесетих година прошлог века, значио је бинго на животној лутрији. Радити у спољној трговини земље која је, онако целовита и респектабилна, имала шта да понуди свету, али и шта од њега да купи, био је изазов којем је млађани економиста Бранко Милошевић и те тако знао да одговори.

– Спољна трговина је посао у којем човек може слободно да се размахне. У то време много тога је могло и да се купи и да се прода, од финалних производа, преко памети, трансфера технологија до пројеката по систему “кључ у руке“ – вели саговорник Економетра. – Још када се на све те неслућене могућности дода чињеница да сам изузетно волео свој посао и радио га с вољом и задовољством, онда слободно могу да кажем да ми је професионални радни век био пун погодак и велика срећа и да сам пословне шансе искористио до максимума.

ЛетрасетЈедним од својих најзанимљивијих спољнотрговинских послова Бранко Милошевић сматра онај са увозом летрасет слова из Енглеске. Њихово појављивање на домаћем тржишту означило је праву револуцију у дизајнерској професији. Потражња је била толико велика да је Генекс отворио 10 специјализованих фирми за пласман летрасета. Поред огромних машина за комплетну југословенску дрвопрерађивачку индустрију, тролејбуса, комбајна, опреме за ливнице, система за наводњавање, производа чијем је увозу “кумовао“ Бранко Милошевић, он нам у разговору издваја летрасет као пример да у спољној трговини све може да буде изазов уколико се пажљиво прате захтеви тржишта.

Милошевић каже да је у послу искључиво тражио једну ствар: слободу акције, неспутаност у остваривању својих идеја. Само тако је могао да постигне праве ефекте, а они су, заиста, били за поштовање.

Јапан, Канада, САД, СССР, Велика Британија биле су дестинације на којима је Милошевић градио своју професионалну каријеру. На њима је Генекс био равноправни партнер гигантима попут Канемацу Гошо или Енергомашекспорта, ИХЦ-а, Ханза, ГКН Контакторса…

– Моја је амбиција била да што више наших производа пошаљемо на њихова тржишта, али и да роба великих светских компанија стигне на наше. То је била својеврсна размена индустријских производа и технологија, тролејбуса, опреме за пољопривреду, механизације – каже Милошевић. – И увек је било простора за нова трговања и уносне пословне аранжмане.

И када је све изгледало као нека лепа прича о једној срећној земљи, “догодиле“ су се деведесете године које су моћни Генекс бациле на колена. Чак ни гигант, какав је био Генекс, није преживео блокаду свог до тада успешног пословања. Почео је да пуца по свим шавовима, а многи његови посленици да се понашају као риба на сувом.

Опширније у штампаном издању