Za decu uzrasta od petog do osmog razreda ovaj period ujedno je i vreme polnog, psihičkog i fizičkog sazrevanja, tokom kojeg postaju mlade odrasle osobe. Zato je upravo tada neophodno posvetiti se edukaciji učenika o zdravim navikama u ishrani i podsticati ih da povećaju svoju fizičku aktivnost.
Implementacija projekta ZdravoRastimo u Boru
Projekat „Zdravo rastimo“, koji sprovode kompanija Nestlé i Savez za školski sport Srbije, za cilj ima da podrži napore javnih i zdravstvenih institucija u prevenciji gojaznosti mladih. Podršku projektu pružio je i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, kroz evaluaciju devete sezone projekta. „Zdravo rastimo” deo je globalne inicijative pod nazivom „Nestlé for Healthier Kids”, koja se u Srbiji sprovodi od 2011. godine.
U devetoj sezoni ovog projekta, tačnije početkom 2020. godine, sprovedeno je istraživanje kroz dva kruga anketiranja učenika sedmog razreda, pre i posle edukacije. Ispitano je oko 6.000 učenika iz 80 škola i 19 okruga sa teritorije Republike Srbije.
Poznato je da pravilna ishrana u dečijem uzrastu podrazumeva, pre svega, redovne obroke (tri glavna uz dve užine između njih) i raznovrsnost u izboru vrsta namirnica, ali mora se voditi računa i o načinu pripreme hrane, kao i o količinama. Međutim, istraživanje je pokazalo da tek svaki četvrti učenik ima pet obroka dnevno. Svaki osmi konzumira manje od tri obroka dnevno, a približno toliko đaka ima nepoželjnu naviku uzimanja hrane tokom čitavog dana.
Zabrinjavajuće je i da svaki peti ispitanik (21 odsto) ne upražnjava svakodnevno prvi i najvažniji obrok – doručak. Nešto manje od trećine učenika (30 odsto) ne konzumira voće u svakodnevnoj ishrani, dok povrće ne unosi redovno u organizam čak 39 odsto učenika.
Naviku redovnog konzumiranja slatkiša ima više od polovine ispitanika (57 odsto). Takođe, ne ohrabruje ni činjenica da čak 30 odsto učenika slatkiše upotrebljava dva ili više puta dnevno.
Mleko i mlečne proizvode tačno dve trećine ispitanih učenika koristi svakog dana, a 4 odsto njih ih nikad ne unosi u organizam. Slatki sokovi dnevna su navika čak 43 odsto anketiranih đaka.
Što se tiče fizičke aktivnosti, tek nešto više od trećine učenika je izjavilo da minimum jedan sat dnevno provodi igrajući se loptom, trčeći, vozeći bicikl. Sa druge strane, uz ekran, gledajući televiziju, video ili neki drugi zabavni sadržaj, svaki treći učenik provodi više od dva sata dnevno.
Rezultati testiranih sedmaka o značaju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, pre i nakon edukacije, vidno se razlikuju. Došlo je do značajnog unapređenja znanja učenika, u proseku za 14 odsto. Najveće unapređenje znanja je zabeleženo kada se radi o tanjiru pravilne ishrane i sadržaju jedne porcije voća. Znanje u pogledu dnevnog unosa soli čak i posle edukacije ostalo je prilično skromno.
Nestlé je vodeća svetska kompanija u prehrambenoj industriji, koja zapošljava oko 328.000 ljudi i poseduje fabrike ili posluje u skoro svakoj zemlji na svetu. Prodaja kompanije Nestlé za 2019. godinu iznosila je 92.6 milijardi švajcarskih franaka. Nestlé Adriatic je prisutan u regiji od 2003. godine, gde zapošljava više od 720 ljudi i upravlja fabrikom u Surčinu.
„Iako značajno unapređeno, znanje učenika o glavnim izvorima energije u hrani je i posle edukacije na relativno niskom nivou, ali ono što je dobro jeste saznanje da se edukacijom učenika, stvari mogu promeniti nabolje. Istraživanje je pokazalo da projektom „Zdravo rastimo“ navodimo decu na razmišljanje o sopstvenom zdravlju i preuzimanju odgovornosti za ponašanje u vezi sa zdravljem“, rekla je Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova, Nestlé Adriatic S, uz najavu da će kompanija nastaviti da radi na podizanju svesti učenika osnovnih škola o važnosti zdrave i pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti.
Posle prvog kruga anketiranja (pre edukacije), najviše tačnih odgovora dali su đaci iz Osnovne škole „Despot Stefan Lazarević“ iz Beograda. Prema procentu tačnih odgovora posle predavanja, Osnovna škola „Milinko Kušić“ iz Ivanjice je u devetoj sezoni projekta ponela titulu apsolutnog „šampiona znanja“. Oni su svoje znanje unapredili u odnosu na rezultate pre predavanja, za čak 43 odsto.
